Primanje Srbije u ODKB u svojstvu posmatrača u Moskvi se ocenjuje kao nova faza razvoija odnosa Beograda i Moskve, a neki navode da bi Srbija mogla postati jedan od asimetričnih odgovora na razmeštanje antiraketnog štita u Evropi
Nedavno primanje Srbije u svojstvu posmatrača u organizaciju Ugovor o kolektivnoj bezbednosti ( ODKB) u završnim satima posete premijera Ivice Dačića Moskvi, kao i sastanak sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom označavaju novi pravac u kome se kreće Srbija ocenjuju ruski mediji.
“Ruska vojna delegacija spremna je da potpiše odgovarajući sporazum u Beogradu između ministarstava odbrane Srbije i Rusije,” – rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i potvrdio da u maju mesecu Ministarstvo odbrane Ruske Federacije očekuje posetu načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-pukovnika Ljubiše Dikovića Moskvi.
Ivica Dačić izjavio je da je “Sergej Šojgu već dugo veliki prijatelj Srbije i da je podržavao srpski narod u najtežim vremenima rata i bombardovanja 1999. On je takođe podsetio na lični doprinos ruskog ministra odbrane u stvaranju srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.
“Naša saradnja će sada biti izgrađen na drugačiji način. Siguran sam da će Sergej Šojgu lično dati značajan doprinos jačanju veza između vojski Srbije i Rusije “, rekao je predsednik Vlade Srbije.
Mnogi moskovski analitičari ocenjuju da je ovim napravljeno veliko dostignuće Rusije, čime se otvara mogućnost vojnog prisustva Moskve na Balkanu, što može biti i ruski odgovor na raspored američkih sistema antiraketne odbrane u Evropi.
Ovo je prvi put kažu ruski analitičari da je organizacija ODKB u članstvo kao posmatrača primila jednu zemlju koja nije bila u sastavu Sovjetskog Saveza.
Rusi priznaju da organizacija trenutno nema visoki rejting u međunarodnoj zajednici, a posebno među NATO članicama, ali mediji podećaju da je u okviru ODKB nedavno pokrenuta i vojna transformacija zemalja članica, postavljeni su novi geopolitički ciljevi ove organizacije koji su orjentisani sada prema Evropi, što predstavlja veliki iskorak kaže novinar Vladimiru Muhin, jer raniji planovi i ciljevi ODKB nisu nikad prelazili granice bivšeg Sovjetskog Saveza.
Primanje Srbije u status posmatrača prema Muhinu je značajno osnaženo posle predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji u maju prošle godine i posle posete predsednika Vrhovnog saveta “Jedinstvene Rusije” Borisa Grizlova Srbiji. On je tada rekao da je Moskva usmerena na izgradnju strateškog partnerstva sa Srbijom.
Drugi značajni koraci koje je Srbija napravila odnosili su se na upućivanje zahteva Narodne skupštine Srbije Ruskoj Dumi da Srbija postane član ODKB, zatim poseta Dimitrija Rogozina, koji je saopštio da će zahtev Srbije biti prihvaćen, do pojave predstavnika Narodne skupštine Srbije u palati Tauride u Sankt Peterburgu, gde je bio sastanak veća ODKB.
Generalni sekretar ODKB Nikolaj Bordjudža, je potvrdio prihvatanje statusa Srbije kao posmatrača u ovoj organizaciji, ali da je preuranjeno govoriti o punopravnom članstvu, i da se o tome nije razgovaralo sa srpskim rukovodstvom, kao i da status posmatrača ne znači stvarno učešće u aktivnostima članica. Po njemu ulazak Srbije je važan međunarodni događaj za uspostavljanje kontakta članica ovog saveza i zemalja bivšeg SSSR-a sa jednom evropskom državom čime je značajno podignut kredibilitet organizacije prevazilaženjem granica bivšeg SSSR-a.
General-pukovnik Leonid Ivašov, koji je dugo vodio Glavnu Upravu za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane, kaže da je to prvi korak i da sam logika nalaže dalje približavanje Srbije i Moskve uključujući tu i vojnu saradnju, čime će se pomoći da Srbija ojača svoje pozicije na Balkanu, uključujući tu i pitanje Kosmeta.
“Bilo bi poželjno i na formiranju oružanih snaga Srbije pri Kancelariji glavnog vojnog savetnika, što bi ojačalo odbranu Srbije”, rekao je Ivašov.
Kapetan Konstantin Sivkov, koji je dugo bio na čelu odeljenja u Centru za vojne i strateške studije Glavnog štaba, rekao je da su “ruski vojni ciljevi na Balkanu još ambiciozniji. Naime on veruje da je u Srbiji moguće vojno prisustvo Rusije jer to može biti jedna od asimetričnih odgovora na razmeštanje američkog antiraketnog štita u Evropi ( pa se navodi i instaliranje raketa Iskander).