Dok se mirovni pregovori između Moskve i Kijeva odvijaju u sjenci sukoba, jedan od ključnih principa koji je trenutno na stolu je neutralnost Ukrajine.
Ideja o Ukrajini kao neutralnom mostu između Rusije i Zapada nije ništa novo, ali nakon više od mjesec dana invazije ova ideja je ponovo dobila na značaju kao riješenje kojim bi se zaustavilo dalje uništavanje napadnute zemlje i koje bi poslužilo kao zaštita od budućih konflikta, piše Voks.
Pregovori ovih dana više obećavaju nego što je djelovalo unazad, iako obje strane različito gledaju na to. Rusija je rekla da će “drastično smanjiti” vojne aktivnosti oko Kijeva i Černigova u ime “zajedničkog povjerenja”. Navodno je Rusija već počela da povlači neke snage, što je Kijev nazvao “obmanom”.
Ukrajinski zvaničnici predložili su plan za diskusiju o statusu Krima, koji je Rusija pripojila 2014, kao i teritorija u Donbasu, međutim portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da o poluostrvu “nema rasprave”.
Neutralnost ili podaništvo
Ipak, temelj bilo kakvog budućeg sporazuma ostaje neutralnost Ukrajine. Široko gledanu, to bi značilo da bi Ukrajina morala da se odrekne NATO ambicija u zamjenu za neke bezbjednosne garancije od Rusije, a sam predsjednik Volodimir Zelenski je sredinom marta priznao da su im vrata alijanse zatvorena.
Ukrajinski pregovarači saopštili su u utorak da su predložili usvajanje neutralnog statusa za bezbjednosne garancije na pregovorima sa Rusijom u Istanbulu, što znači da se Kijev neće pridružiti vojnim savezima ili biti domaćin vojnim bazama. Peskov je takođe ocjenio da bi dogovor o neutralnoj Ukrajini mogao biti “vrsta kompromisa”.
Paskal Lotaz, docent studija neutralnosti Instituta Vaseda, ocjenio je da bi ukrajinska neutralnost mogla da bude jedina opcija u kojoj bi “sve tri strane – Rusi, Ukrajinci i SAD i NATO – suštinski sjele i rekle da prihvataju to i da sa tim mogu da žive”. Ali, to zavisi od detalja.
Ukrajina je zvanično napustila svoj neutralni status 2014. nakon aneksije Krima. Međutim Putinovo “istorijsko žaljenje” ide dalje od mogućeg (ali malo vjerovatnog) članstva Ukrajine u NATO, kako je istakao u govoru uoči invazije, pa je moguće da Rusija ima drugačiju verziju neutralnosti na umu.
– Neutralnost… Taj termin se ovdje koristi, ali to nije ono o čemu se ovdje u stvari radi. Ovdje se radi o potpunom podaništvu i mislim da je to ono što su Ukrajinci potpuno odbacili – rekao je Mark Krejmer, direktor Projekta studije Hladnog rata Centra Dejvis na Harvardu.
Međutim Rusija je napadajući Ukrajini pogazila sopstvene međunarodne sporazume i obaveze zbog čega će ta neutralnost zahtijevati više od Putinovog potpisa. Vjerovatno će biti umješana neka kombinacija svjetskih sila poput SAD, Evrope, NATO i čak Kine – te zemlje će možda morati da odluče koliko su daleko spremne da odu da obezbijede takav status Ukrajine ako do toga dođe. Ako bi, recimo, NATO postao garant neutralnosti, Ukrajina odjednom više ne bi djelovala tako neutralno.
Kako bi mogla da izgleda neutralna Ukrajina?
Neutralne države nisu novost u Evropi. Neutralna Ukrajina imala bi društvo među Austrijom, Finskom (koja sada ponovo razmatra svoj status), Švedskom, Irskom, Maltom i Švajcarskom (koja je ipak uvela sankcije Moskvi). Istoričar Univerziteta Okland Martje Abenhuis rekao je da je ono što zovemo neutralnost u stvari često “neutralizacija” kod koje “svijet pristane da ukloni nešto iz svoje spoljne politike tako da se svi slažu da to ne napadaju”.
A Ukrajini se vjerovatno sprema verzija “neutralizacije”. Iako Kijev može pristati da usvoji politiku neutralnosti, ako se zadrži to će biti zbog toga što Ukrajina, Rusija i Zapad vide da je u njihovom interesu da sačuvaju takav status. Moskva bi pristala da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali to bi značilo zatvorena vrata NATO za Ukrajinu.
Peskov je, kako se prenosi, ukazao da obe strane razgovaraju o mogućnosti austrijske ili švedske neutralnosti za Ukrajinu, a stručnjaci tipuju na austrijsku kao najbolju opciju. Austriju su nakon Drugog svetskog rata okupirale savezničke snage, a u zamjenu za kraj okupacije pristala je da proglasi neutralnost, koju je 26. oktobra 1995, dan nakon roka da posljednje strane trupe napuste zemlju, usvojila kao trajni status u svoj Ustav. Prema tom statusu, Austrija se neće priključivati vojnim savezima, zauzimati strane u budućim ratovima niti dozvoljavati strane baze na svojoj teritoriji.
Neutralnost za Ukrajinu djeluje i kao idealan politički instrument – bivša sovjetska republika koja bi postala tampon zona između Rusije i ostatka Evrope koje povezuje obe strane. Ali, pristajanje na taj status, usred novog sukoba u Evropi, sada je mnogo komplikovanije.
– Na kraju, biće ukrajinski model, biće jedinstven – ako postane nešto. Ali opet, to je ili neutralnost ili Avganistan. Bar ja ne vidim drugi izlaz – rekao je profesor Lotaz.
Komplikacije
– Postoji bar deset međunarodnih sporazuma koje je Rusija potpisala sa Ukrajinom i koje su Rusiju obavezali da poštuje ukrajinske granice iz decembra 1991, ali ruska vlada nije pokazala značaj da se drži tih obaveza – kaže Krejmer.
Sporazum o neutralnosti prosto neće biti dovoljan. Čak i ako dođe do njega, malo je toga što bi spriječilo Rusiju da ga prekrši, ukazuje Vlad Mihnenko, geograf Univerziteta Oksford.
– Šta se dešava onda kad Putin kaže: – Nama se to zapravo ne sviđa. Ulazim, postoji nešto što nam se ne sviđa u Ukrajini i moramo to da raščistimo – istakao je.
Najveći problem neutralnog statusa Ukrajine je upravo pitanje ko će moći da je garantuje, a tu stupa na scenu ostatak svijeta, vjerovatno SAD i njeni saveznici. Mnogo zavisi i od toga koliko su rizika te zemlje voljne da prihvate i da li će to biti prihvatljivo za Rusiju i Ukrajinu.
Očigledni kandidati za ulogu garanta su oni koji imaju najviše na ulogu – Evropa, SAD i NATO. Ali, možda će trebati više od toga i Kina bi mogla da se umiješa da pomogne da Rusija to prihvati.
Neutralnost i šta onda?
Voks ocjenjuje da će Rusija prihvatiti ukrajinsku neutralnost vjerovatno ako Putinov plan za brzu pobjedu propadne. A u Ukrajini velika većina javnosti želi da se bori i vjeruju u svoju pobjedu, pa je dostizanje takvog statusa pod velikim opterećenjem.
– Sada je Ukrajincima daleko teže da prihvate to pod pritiskom ruske vojne prijetnje i rata koji se odvija u zemlji. Izgleda kao da to sada rade jer su ispred cijevi pušaka, a ne dobrovoljnom željom ukrajinskih stanovnika – rekao je Terens Hopman, profesor Univerziteta Džons Hopkins.
Ukrajinci su takođe skeptični po pitanju toga da li Rusija zaista traži njihovu neutralnost.
– Rusija neće poštovati nikakve bezbjednosne garancije jer ona ne prihvata ništa manje od uništenja Ukrajine. Ne radi se o statusu već postojanju – smatra Mihailo Vinicki, sociolog Nacionalnog Univerziteta Kijev-Mohila akademija.
Neutralnost će možda riješiti jednu dilemu, ali svaki dogovor između Rusije i Ukrajine će sigurno ići dalje od toga. Neki od zahtjeva koje je Rusija ranije isticala su demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine. “Fajnenšel tajms” piše da je Rusija, međutim, sada odustala od denacifikacije i da je spremna da pusti Kijev da uđe u Evropsku uniju, sve dok nije vojno orijentisan. Izvori Fajnenšel tajmsa su rekli da bi mogući dogovor uključivao odustajanje Ukrajine od nastojanja za članstvo u NATO u zamjenu za bezbjednosne garancije. Ali ne sadrži diskusiju o tri početna ključna ruska zahtjeva u vezi sa denacifikacijom, demilitarizacijom ili zakonskom zaštitom ruskog jezika, navodi list.
Zelenski, inače porijeklom Jevrej koji je prošle godine potpisao Zakon o borbi protiv antisemitizma, takođe je ranije rekao da neće diskutovati o tim terminima sa Rusijom.
Naravno, tu je i pitanje bivših ukrajinskih teritorija, odnosno da li će Moskva tražiti od Kijeva da prizna rusku kontrolu nad Krimom i pokušati da isječe i Donbas iz ukrajinske mape. “Njujork tajms” piše da je Ukrajina predložila da se o statusu Krima odlučuje tokom 15 godina i pristala da ne preuzima poluostrvo. Predložen je i nastavak pregovora o regionima u Donbasu, potencijalno između Putina i Zelenskog. Ukrajinski predsjednik je nedavno rekao da je ključ za okončanje rata direktan razgovor između njega i Putina.
Ali, svi ti sadašnji i budući pregovori vode se dok je invazija u punom jeku, a civili umiru što otežava diplomatiju, piše Blic.
– Ishod rata odlučiće se na bojnom polju – rekao je Mihnenko, dodajući da su sve diskusije, odluke, debate i pregovori “samo sporedni šou”.