ISTORIJSKA ODLUKA RUSIJE
Državna duma Rusije usvojila je šokantan zakon koji predsedniku Vladimiru Putinu daje ovlašćenje da koristi oružane snage za oslobađanje ruskih državljana uhapšenih ili krivično gonjenih u inostranstvu. Međutim, takvu odluku Zapad vidi kao legalizaciju otmica i napada na svoj pravosudni sistem.
Državna duma je ubedljivom većinom, sa 381 glasom “za” i bez ijednog protiv ili uzdržanog, usvojila zakon koji omogućava “eksteritorijalnu upotrebu” ruske vojske. Cilj je, kako se navodi u obrazloženju, zaštita prava ruskih državljana od “nezakonitih radnji neprijateljskih država” i odluka sudova u čijem radu Rusija ne učestvuje ili čiju nadležnost ne priznaje.
Predsednik Dume, Vjačeslav Volodin, bio je direktan, poručivši da se “zapadno pravosuđe zapravo pretvorilo u instrument represije” i da je u takvim okolnostima dužnost Moskve da zaštiti svoje građane svim sredstvima.
Ova mera se na Zapadu otvoreno tumači kao direktan odgovor Kremlja na nalog za hapšenje koji je izdao Međunarodni krivični sud (MKS) protiv predsednika Vladimira Putina i drugih visokih ruskih zvaničnika zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini. Iako Rusija ne priznaje nadležnost ovog suda, poternice su izazvale bes u Moskvi jer Putina i njegove saradnike predstavljaju kao međunarodne begunce.
Novi zakon bi, teoretski, mogao da posluži kao pravni osnov da Kremlj pošalje specijalne jedinice, poput čuvenog Spetsnaza, da silom oslobode bilo kog ruskog državljanina koji bi bio uhapšen po nalogu MKS-a bilo gde u svetu.
Sprema se invazija “otimača tela”? Mnogi analitičari upozoravaju da bi bio preveliko pojednostavljenje gledati na ovaj zakon samo kao na emotivnu reakciju na poternice. Kako pišu ruski istraživački novinari Irina Borogan i Andrej Soldatov za Centar za analizu evropske politike (CEPA), Moskva ovim potezom pretvara pojedinačne, tajne operacije u zvaničnu državnu politiku.
Ovo nije prvi put. Kremlj je sličan manevar izveo i 2006. godine, kada je Vladimir Putin prvi put legalizovao upotrebu specijalnih snaga u inostranstvu. Izgovor je bio brutalan napad na ruske diplomate u Iraku, ali zakon je već bio pripremljen mesecima ranije. Ubrzo nakon njegovog usvajanja, usledila je serija misterioznih likvidacija širom Evrope, uključujući i trovanje Aleksandra Litvinjenka u Londonu.
Čini se da Moskva ponovo pravi sistem od onoga što su do sada bile ad-hoc akcije Najdrskiji primer takve operacije dogodio se u aprilu 2023. godine, kada je Artem Us, sin bivšeg ruskog guvernera, otet iz kućnog pritvora u Milanu. Us je čekao izručenje u SAD pod optužbom za krijumčarenje osetljive vojne tehnologije, ali je uz pomoć jedne srpske kriminalne grupe izvučen iz Italije i vraćen u Rusiju.
Novi zakon sada daje pravno pokriće za takve i još smrtonosnije operacije. Kremlj očigledno očekuje da će sve više ruskih zvaničnika i operativaca biti na meti zapadnih sudova i priprema se ne za jednu, već za seriju “spasilačkih” misija. Zemlje poput baltičkih država, Poljske, Velike Britanije i Francuske već su označene kao potencijalna poprišta ovakvih sukoba.
Podsetimo, Kremlj je argument zaštite ruskih državljana i ranije koristio kao opravdanje za vojne akcije, kao što je bio slučaj sa aneksijom Krima 2014. i početkom specijalne vojne operacije u Ukrajini 2022. godine. Da bi stupio na snagu, zakon još treba da potpiše predsednik Putin, što se smatra pukom formalnošću.
Informer.rs