Zovem se Larisa i već deset godina živim u Beču.
U Austriju sam došla kao tinejdžerka sa roditeljima, verujući da nas čeka bolja budućnost. Završila sam školu, pronašla posao i počela da gradim svoj život.
Pre nekoliko godina upoznala sam čoveka koji je promenio moj pogled na svet. Rođen je u Srbiji, ali je odrastao u Austriji. Upoznali smo se preko zajedničkih prijatelja i vrlo brzo shvatili da nas povezuju iste vrednosti — poštovanje, mir i želja za stabilnim životom.
Na Balkanu su brakovi između različitih kultura i dalje izazov za mnoge porodice.
Kada sam roditeljima rekla da želim da se udam, bilo im je teško da to prihvate. Na kraju sam morala da biram između njih i Gorana i odabrala sam njega, odabrala sam ljubav.
Danas, tri godine kasnije, moj suprug i ja gradimo miran život u Beču. Radimo, planiramo budućnost i verujemo da vreme donosi razumevanje i pomirenje.
U dijaspori čovek nauči da su ljubav, podrška i porodica najvažnije stvari koje imamo — bez obzira na poreklo, jezik ili tradiciju.
Vrata mog doma i dalje su otvorena za sve koje volim.