Žena tvrdi da je oživela tri dana posle smrti, te da je prošla pakao i raj.
Doktorka iz Ukrajine, Tatjana Anisimova Bjelous ispričala je pre nekoliko godina, pred kamerama svoje neverovatno iskustvo. Naime, žena je trvdila da je oživela tri dana posle smrti, te objasnila kako ju je duša napustila, da bi se kasnije vratila u njeno telo.
Naime, ona je preminula na operacionom stolu u bolnici u Odesi. Njena porodica je došla po telo posle 72 sata, ali sačekalo ih je iznenađenje.
“Telo nije ovde. Tatjana je oživela”, rekli su im lekari.
Šalite se. Kako mrtvac nakon tri dana može da oživi?”, pitali su članovi porodice.
Samo je Tatjanin suprug Večeslav jedini imao osećaj da će njegova žena oživeti i vratiti se… Kazao mu Gospod Bog, tvrdi!
Tatjana Anisimova Bjelous majka je petoro dece i živi u Odesi. Čudotvorni događaj zbio se 1991. godine.
“Zbog raka na mozgu završila sam na operaciji, a nakon tri dana probudila se u mrtvačnici”, otkriva Tatjana i prelazi na najvažnije – o tome kako je njen duh prošao raj, čistilište i pakao!
“Nakon što sam videla pakao i raj i stajala na podnožju Božjeg prestola, uletela sam u svoje telo uz veliku patnju i bol. I tada sam ugledala sobu, pločice na zidovima, ženu u beloj suknji i vodu prolivenu na podu. Žena je upirala prstom u mene u totalnom šoku, nije mogla ni reč da izusti”, opisuje Tatjana.
“Ta žena je prebledela, a zatim počela da viče. Upitala sam je Zašto ti vičeš, mene sve boli, a ona je sva izbezumljena odjurila iz mrtvačnice”, kaže Tatjana. Bilo joj je hladno pa se ogrnula ćebetom kojom je bila prekrivena.
Tatjana opisuje i putovanje kroz raj i pakao. Sve je počelo u operacionoj sali nakon što je duša napustila telo. Stajala je pored stola i gledala kako je oživljavaju. Kolegi hirurgu vikala je da ne želi natrag u telo. Nakon što se on nije obazirao krenula je niz bolnički hodnik. Na njegovom kraju videla je supruga na kolenima kako se moli za njeno ozdravljenje. Pokušavala je da mu kaže da je dobro i da se ne brine, ali on nije čuo, poput scene iz filma Duh.
“U jednom trenutku našla sam se u tunelu koji je bio hladan, taman i vlažan i osećala sam kao da hodam po močvari, ali sam na kraju ugledala svetlost i tačno sam znala kuda idem. Svetlost je bila predivna i jarka. U njoj su se nazirali obrisi čoveka u beloj haljini koja je lepršala. Pomislila sam da je to Isus Hrist. Kad sam došla pred njega pala sam na kolena, a on mi je rekao: Ustani, nisam ja Hrist. Predamnom ne smeš da klečiš, ja sam anđeo, poslao me je Bog”, priča Tatjana.Ona dodaje da ne zna zašto je Bog baš nju izabrao. Zašto ju je usmrtio, a potom joj pokazao raj i pakao i dao joj zadatak da svedoči u njegovo ime, da prenosi svima njegovu dobrotu.
“Lagala sam, nisam bila pokorna, kažnjavala sam i tukla decu. Učila sam ih da se boje Boga, ali ne i da ga ljube. Nisam bila aktivna u crkvi, znala sam da budem prepredena. Puno toga je bilo. I kad sam Ga susrela, otvorio mi je Knjigu mog života i videla sam sve što sam radila, što sam govorila i mislila”, priča Tatjana.
Božji presto osvetljavao je sve oko sebe. Htela je da pogleda Bogu u lice, ali nije uspela. Anđeo koji ju je vodio celim putem položio je ruku na njenu glavu i nagnuo je dole. Pala je na kolena.
“Rekao mi je da niko živ nije video lice Gospodnje. Da onaj ko je video Hrista, video je i Oca i obratno”, nastavlja Tatjana. Tada joj se, kaže, obratio Bog i upitao je šta je ona za njega učinila. Tatjana je odgovarala da se stalno molila.
“Zatim su dva anđela otvorila jedna svitak i videla sam sebe kako čitam Bibliju, ali selektivno i to samo ono što mi se sviđa i da zapravo nisam razmišljala o tome što tamo piše. Čitala bih stihove, a razmišljala o tome kako moram da idem na posao, odvedem decu u vrtić, šta da skuvam danas. Molila sam i uvek tražila nešto, ali nikad nisam zahvaljivala. Rekao mi je da bih čula njegov glas da sam istraživala Sveto pismo”, objašnjava Tatjana.
“O, Gospodine, oprosti mi, rekla sam mu i kao malo dete počela da jecam, a on mi je odgovorio da su mi gresi oprošteni zbog smrti njegovog sina na Golgoti. I tada sam pred sobom ugledala Golgotu i ostala užasnuta. U svetini koja je vikala Razapni ga, bila sam i ja. Bog mi je tada rekao da su moji gresi bili tamo. Tada sam rekla da neću grešiti više”, priča doktorka.
Duše na nebu ne vide pakao, on je za njih zatvoren. Vide zemlju i svoje bližnje za koje mole na podnožju Božjeg prestola. Bog joj je pokazao nebo kako se otvara. Ugledala je zemlju i jasno videla svaku osobu na njoj. Pokraj svakog čoveka bio je anđeo i demon koji bi zapisivali svaku reč i misao. Videla je, kaže, mnogo ružnih lica i pitala je Boga otkud svi ti ružni ljudi.
“Pre si videla samo ljusku, a sad vidiš njihova srca. Vrati se i reci im da se ovaj svet bliži svom kraju. Ja stojim na vratima i čekam da se pokaju. Evo, pokazao sam ti ono što većina ljudi nije videla”, rekao mi je, a zatim me je anđeo poveo u obilazak raja.
Hodala je po vlažnoj, mekoj travi koja joj je milovala stopala. Sve je bilo prepuno cveća i zrelih, mirisnih voćki. Voda je tekla sa trona Božjeg i od svih prizora zastajao joj je dah. Tada je anđeo pred nju doveo mladića kojeg ona na prvu nije prepoznala. To je bilo njeno prvo dete, sin koji je umro sa 10 meseci.
“Nazvao me je mamom. Tada sam shvatila da je to moje dete. Jedino što sam htela da ga zagrlim. Ali anđeo to nije dopustio jer sam bila predodređena da se vratim na zemlju. Sin mi je rekao da ne bi bio ovde da me nije napustio tada. Zahvalila sam Bogu”, kaže Tatjana. Malo nakon toga ugledala je svog oca koji nije bio star, već čovek od 30 godina. Pitao ju je što radi ovde jer njeno vreme još nije došlo.
“Moj otac je završio u raju jer se zadnjih 15 minuta pre smrti pokajao u prisustvu sveštenika”, nastavlja priču Tatjana.
Nakon susreta s ocem približili su se zavesi od magle. Prošli su kroz nju i odmah je osetila užasan smrad i vrućinu. Jedva je disala. Bio je to užasno jak smrad spaljenog mesa, pokvarenih jaja i znoja, a celo vreme čula se muzika – hevi metal i žestoki rok.
“Tamo nema vode, tamo je takva suša da sam osetila kao da mi puca koža. Osetila sam svežinu tek kad sam anđela uzela oberučke moleći ga da me nikako ne ispušta. To mesto je prvi krug pakla poznatiji kao čistilište”, ističe Tatjana.
“Tu su ljudi u zatvorenom prostoru punom gasa, koji jure s jedne strane na drugu. Vide raj ali ne mogu da uđu u njega. Vape za pomoć. Oni malaksali koji pokušavaju da sednu, a ne uspevaju jer ih demoni progone. Dižu pogled prema nebu, ali ne smeju izgovoriti ime Gospodnje. To su oni koji čekaju suđenje. Na sudu će se možda opravdati, a možda i ne. Propustili su svoju priliku za spasenje na Zemlji”, objašnjava žena.
Tu se u gasnom oblaku nalik akvarijumu nalaze duše abortirane dece koje jezivo vrište, ali ne osećaju bolove. Oni viču Ne ubij me, hoću da živim, voleću te majko. Oni odlaze u raj jedino ako se njihovi roditelji na zemlji pokaju, a ako ne, čekaju ih tamo kao svedoci.
Kad su krenuli dublje prema paklu na putu je videla demone koji režu duše na sitne komade, a svaki i najmanji komad vrišti iz sve snage. Oni se kasnije spajaju i tako u krug. To su duše ljudi koji su za života razdvajali, odnosno unosili razdor među ljude.
U jednom od krugova pakla, u kojem se stalno čuju jecaji, urlici i krici, ugledala je poznate oči. To je bila njena baka s očeve strane. Iako je redovno išla u crkvu, volela je da ogovara i proklinje ljude.
“Imala je užarenu štipaljku koja joj je vukla jezik. Vatra bi je preko jezika i dušnika spalila celu. Pretvorila bi se u prah i opet sve u krug”, zatečena je bila Tatjana koja ni danas ne može da obuzda emocije kad se toga seti.