Katastrofalno stanje u našim bolnicama, kao jedan od uzroka zašto se sve manji broj žena odlučuje roditi drugo ili treće dijete. Znam, neko reći, ah kako su rađale naše bake, u kućama, na livadi i slično.
Da, to je tačno, ali naše bake nisu trpile torturu kakvu danas žene trpe u bolnicama. Moje iskustvo odavno sam željela napisati, ali eto, nije se dalo. Rodila sam na carski rez, 2016 godine, prvo dijete, prvi strah kako će sve proći, imala sam sreću da me porodila jedna divna doktorica, međutim, još u šok sobi počeli su prvi problemi. Lift koji se često kvari, plašio je sestre, te su tek operisane žene tjerale da silaze niz stepenice, ta vriska i bol žena pri svakom koraku, duboko mi se urezao u pamćenje (ne znam da li je lift sada u ispravnom stanju). Njihova galama “šta vrištiš, ništa ti neće biti” je ono što me posebno činilo tužnom, jer bol je bol, niko ne kuka jer mu je lijepo.
Drugi dan od poroda, kada te spuste u porodilište, shvataš da si sam i da će borba naredna 3 dana biti itekako teška. Visoki kreveti, činili su svakoj od nas veliki problem, jer zaboga, rezali su ti stomak, ali još veći problem je visoka ograda na bebinom krevetu, zamislite da tek operisan moraš dizati preko ograde 3-4 kilograma, nema pomoći, snalazi se sam, pa i neka boli, stisni zube.
Hrana za koju oni tvrde da moramo jesti jer smo na carski porođene (iako u zemljama EU žene odmah mogu da jedu sve), je posebna priča. Supa bez ukusa i mirisa, jedan tanjir za čitav dan. Šolja čaja za čitav dan. Sve bi to i bilo ok, jer živ čovjek sve preživi, da te ne tjeraju da moraš dijete dojiti, sestro slatka, odakle mlijeko? Od male šoljice čaja i tanjira supe? Galama je ako dijete plače, zašto plače, kako objasniti da nemaš mlijeka, da je dijete gladno? Bila je samo jedna sestra koja nam je davala dohranu, jer želi noću da mirno spava. 4. dan dobiješ 2 viršle, 2 šnite hljeba, mali sir i to je to.
Da jedem otrov kakav je viršla i da dojim dijete?? Pitam samu sebe “jel ovo moguće”..Zabranjeno je nama, koje smo porođene carski, da se bilo šta donese. Bila sam ljudi gladna! Ovo što mi trpimo, nije humano, nije normalno, ja lično imam samo traume, kao i mnoge žene. Novac se troši na sve i svašta, ali za naše porodilje NIKO ne želi da stvori bolje i lakše uslove! I nikog zbog toga nije sramota!!