Ruska vojska će intervenisati…
Ruski predsednik Vladimir Putin dobiće dodatna zakonska ovlašćenja za pokretanje vojnih operacija u inostranstvu, jer rastu strahovi od oružanog sukoba Moskve i članica NATO u Evropi.
Prema zakonu koji je ruski parlament odobrio u prvom čitanju, Putin će moći da rasporedi trupe u inostranstvu “u slučaju hapšenja, pritvaranja ili krivičnog gonjenja” ruskih građana, piše Tajms.
Novi zakon za zaštitu
Zakon, koji mora da prođe još dva čitanja i da ga odobri gornji dom parlamenta, gotovo sigurno će biti usvojen. Cilj mu je da ojača postojeći zakon koji već dozvoljava Putinu da upotrebi silu radi zaštite ruskih nacionalnih interesa. Putin se pozvao na odbranu etničkih Rusa kada je poslao trupe u Ukrajinu 2022. godine.
Zapadno pravosuđe je zapravo postalo instrument represije. U ovim okolnostima je važno učiniti sve što je moguće da zaštitimo naše građane – rekao je Vjačeslav Volodin, predsednik ruskog parlamenta.
Strah od testiranja NATO Novi zakon bi omogućio Kremlju da rasporedi trupe kako bi oslobodio Ruse pritvorene po nalogu Međunarodnog krivičnog suda (MKS). Godine 2023, sud je izdao nalog za hapšenje Putina i Marije Ljvove-Belove, zvaničnice Kremlja, zbog prisilne deportacije hiljada ukrajinske dece.
Postoji i zabrinutost da je zakon namenjen postavljanju temelja za rusku vojnu intervenciju na istočnom krilu NATO kako bi se testirala snaga Člana 5, sporazuma o kolektivnoj odbrani alijanse. Jedna od autorki zakona je Ana Civileva, zamenica ministra odbrane i ćerka Putinovog rođaka.
lako su ruske snage trenutno vezane u Ukrajini, brojni zapadni zvaničnici upozorili su da bi Putin mogao da naredi napad na neku drugu evropsku zemlju u narednih nekoliko godina. Veliki deo Putinove popularnosti zasniva se na ideji, koju Kremlj stalno promoviše, da on brani Rusiju od neprijateljskih snaga koje žele da porobe njen narod i opljačkaju njene ogromne resurse.
Kontekst rata u Ukrajini
Ruski poslanici su podržali predlog zakona ubrzo nakon što je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, kako se čini, nagovestio da bi Rusija bila spremna da okonča aktivnu fazu rata u Ukrajini ako Kijev preda celu istočnu Donjecku oblast. Oko petine te oblasti je i dalje pod kontrolom Kijeva.
Peskov nije pomenuo ukrajinske oblasti Herson i Zaporožje, za koje Putin takođe tvrdi da su deo Rusije i gde se borbe vode od 2022. godine. Njegovi komentari izazvali su oštru reakciju tvrdolinijaša, koji su ga optužili da je spreman da “preda” teritoriju Kijevu.
Neki analitičari veruju da bi Moskva mogla da pokrene vojnu kampanju u Estoniji pod izgovorom zaštite velike ruske dijaspore u baltičkoj zemlji. Estonija, članica NATO od 2004. godine, stekla je nezavisnost od Moskve neposredno pre raspada Sovjetskog Saveza.
Odvraćanje na moru
Zakon bi takođe mogao biti usmeren na odvraćanje od zaplene brodova iz ruske takozvane flote u senci. Evropske zemlje su pojačale napore da zaustave stare tankere koje Moskva koristi da bi zaobišla sankcije na izvoz nafte.
Ser Kir Starmer je prošlog meseca rekao da su britanske specijalne snage dobile ovlašćenja da zaustavljaju, ukrcavaju se i zadržavaju brodove koji snabdevaju ratnu mašineriju