Giška je ubijen 15. septembra 1991. godine na ratištu u Gospiću pod nerazjašnjenim okolnostima
Slavica Božović, sestra Đorđa Božovića Giške, ispričala je malo poznate detalje događaja, koji su usledili kada su u njihovu porodičnu kuću u Beogradu, doneli telo njenog brata!
Kako je kazala, tog trenutka je došao Željko Ražnatović Arkan i tražio od njihove majke da pogleda Giškine rane. Međutim, ona mu to nije dozvolila.
– Kad su ga doneli kući umotanog u zastavu mama je sedela pored njega. Ni suzu nije pustila već je pričala sa njim 24 sata dok ga nisu sutra odneli. Tada je došao Arkan i rekao mojoj mami da hoće mu vidi rane – ispričala je Slavica Božović pre nekoliko godina, a zatim prepričala šta je njihova majka na to odgovorila:
– Nećeš mu ti gledati rane! Ja sam ih videla i to je dovoljno – ispričala je.
– Hoću da dovedem ljude da pucaju u njegovu čast kad ga budu sahranjivali – pitao je Arkan.
– Nemaš ti šta da pucaš. Ima ko će to. Imao je on svoju gardu – odgovorila mu je nesrećna žena.
Nakon toga, Slavica je ispričala da se u tom trenutku nalazila pored kontroverznog biznismena i Giškinog pobratima Brana Mićunovića.
– Meni mama nije davala da pušim u kući. Sedela sam na stepeništu na trećem spratu ispred ulaznih vrata i pušila. Rastavljala sam se od života od tuge. I tad je ušao Arkan. A pored mene je bio i Brano Mićunović. I Arkan mu reče u jednom trenutku:
– Volim ga Brano samo zato što je poginuo, ko pravi junak. Kao što bih i ja poginuo – kazao je Arkan.
Posle toga, usledio je neočekivani odgovor od Mićunovića.
– Slušaj, Željko, da ti kažem. Nemoj da se porediš sa njim. On je bio broj jedan, pa je prvo mesto posle njega prazno, pa je drugo mesto posle njega prazno, pa je treće mesto posle njega prazno, pa je četvrto mesto posle njega prazno. E tek tamo mi možemo da se ređamo”. Arkan se naljutio, ništa nije rekao, ni zdravo. Samo je istrčao napolje – rekla je Slavica.
Podsetimo, Giška je ubijen 15. septembra 1991. godine na ratištu u Gospiću pod nerazjašnjenim okolnostima.
Giškina sestra je opisala i kakav je bio njegov odnos sa Arkanom.
– Đorđe mu je organizovao jedno bekstvo iz zatvora. Trebalo je da ga nakon toga bezbedno prebaci preko granice do Jugoslavije. Arkan je čuo ranije za Gišku, kako je junak i hrabar mlad momak, pa je rešio da testira Giškinu hrabrost, nagovarajući ga da prvo obiju banku – ispričala je Slavica.
Burna biografija
Giška je rođen 16. septembra 1955. godine u Peći. Bio je prvenac Gavra i Milene Božović. Otac mu je iz plemena Kuča i prezivao se Mićković, ali je ubrzo zbog sukoba sa zakonom, ali i sigurnosti svoje porodice, promenio prezime u Božović po dedi Božu. Giška je sa majkom i mlađom sestrom Slavicom do 1964. godine živeo u Inđiji, a kada mu je otac ubijen, preselili su se na Voždovac u Beogradu.
Član bokserskog kluba “Radnički” na Voždovcu postao je ubrzo po preseljenju. Gradom kruži legenda da Božovića u borbama niko nije mogao da pobedi. Vrlo mlad došao je u sukob sa zakonom, a je u jednoj uličnoj tuči izboden nožem. To ranjavanje preživeo je zahvaljujući svojoj snažnoj konstituciji i zbog toga je i dobio nadimak Giška.
Bio je prijatelj sa mnogobrojnim viđenijim pripadnicima beogradskog i srpskog podzemlja poput Branislava Matića Belog, koji je ubijen samo mesec dana pre njega i sa kojim je osnovao Srpsku gardu. Družio se i sa Borisom Petkovim, koji mu je bio školski drug i komšija, Rankom Rubežićem i mnogim drugima.
Pljačka banke
To je, kako je navela Giškina sestra Slavica bio čist Arkanov egzibicionizam, jer kad su ušli u banku, Giška je na glavu stavio fantomku, a Arkan mu je strgao sa glave rekavši mu:
– Daj bre, šta si se us*ao”.
– Đorđe je posle pričao da je to bila tako loša namera jer je to značilo ako je Arkan već provaljen u celoj Evropi, ajde onda i Giška da bude, a moj brat došao da mu spasi glavu. U tom trenutku se začuje alarm, Đorđe počne da beži na jednu stranu, Arkan na drugu. U jednom trenutku Đorđe se okreće i vidi da su petorica skočila na Arkana. On se vrati, nokautira ih, pokupi Arkana i pobegnu, dođu u Crnu Goru. Giška mu je tada sva vrata otvorio, on ga je doveo da radi za državu. Vremenom su se udaljili, nisu bili prijatelji, Đorđe mu je rekao:
– Ti ne umeš da budeš prijatelj sa nekim ko je na istom nivou, samo si dobar sa onima koji su ispod tebe – navela je Slavica Božović.
Spektakularna bekstva
Giška je sa 13 godina pobegao u Italiju odakle se brzo vratio, jer je dokazao da može da pobegne kad i gde hoće. Četiri godine kasnije ponovo je otišao u Italiju, a zatim i u Belgiju, Austriju i Nemačku.
Bio je u zatvoru na Sardiniji, odakle je pobegao, a iza rešetaka se našao i u Trevizu.
Priča se da se tu sukobio sa mafijašem Toninom, poznatijim kao Nosorog, a koga je Giška pretukao i tako dobio status gospodara robije, ali i poštovanje mafije koja mu se posle toga klanjala.
Boris Petkov je kasnije novinarima pričao da je Giška prvi put uhapšen u Briselu zajedno sa Svetom Marašem, poznatim kockarom koji je uspeo da se izvuče, a i Giška je posle šest meseci oslobođen optužbi, jer nije bilo dokaza.
Interpol je, tih godina, zabeležio i dva Božovićeva bekstva. Pobegao je, naime, iz suda u Nici, ali i iz sicilijanskog zatvora Zinare.
Uhapšen je sa još nekoliko kompanjona 1979. godine u Ženevi i to zbog pljačke. Tada je smešten u zloglasni Candolon, jedan od najobezbeđenijih zatvora i danas iz koga niko, osim, Giške nije uspeo da pobegne. U Nemačkoj je Božović bio sastavni deo klana Ljube Zemunca.
Zanimljivo je i da je Giška 1984. godine došao u sukob sa svojim dotadašnjim prijateljem Rankom Rubežićem koga su zvali i beogradski Dač Šulc. Pravi razlog svađe između Rubežića i Giške nikad nećemo saznati, a gradom kruži više verzija. Taj sukob kulminirao je krvavim obračunom ispred kluba “Nana” na Senjaku.
Umro na rukama svog sinovca
Božović je oteo pištolj Rubežiću i ranio ga. Iste noći, Božović je pobegao u Nemačku, a Rubežić je operisan i preživeo, ali bez jednog plućnog krila. Tokom osamdesetih, Božović je bio saradnik Državne bezbednosti, odan ideji jugoslovenstva.
Kao obrazovan i inteligentan čovek, bio je zadužen za planiranje likvidacija ustaških i albanskih terorista. Kad je poslat da likvidira i Momčila Đujića, istaknutog srpskog emigranta, Giška postaje nacionalista i zagovornik obnove monarhija u Srbiji.
Prema zvaničnoj verziji, napušten od strane tri tenka tadašnje JNA koji su se, iz do danas nejasnih razloga jednostavno povukli, Giška je, kobnog dana uoči svog 36. rođendana, više puta napuštao zaklon pozivajući pomoć. Kad se poslednji put našao na brisanom prostoru pogođen je sa tri hica, a umro je na rukama svog sinovca Milovana Mićkovića, takođe borca Srpske dobrovoljačke garde, koji je i sam tada ranjen.
Đorđe Božović bio je sahranjen na Centralnom groblju u Beogradu, a krajem 2017. godine njegovi ostaci su ekshumirani i preneti u Crnu Goru, u grobnicu u Kučima.