Prvi bataljon vojne policije 1.KK je bila jedna od jedinica 1. Krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske. Bataljon je naslednik 5. bataljona vojne policije Banjalučkog korpusa JNA i 14. bataljona vojne policije iz LJubljane, a formiran je 16. juna 1992. u Banja Luci.
Bataljon je bio angažovan u obezbeđivanju komandnih mesta komande korpusa, regulisanju saobraćaja, obuci regruta, zaštiti važnijih objekata i protivdiverzantskim dejstvima.
Tokom rata u BiH bataljon se posebno istakao u operaciji Koridor, kada je uspostavljena kopnena veze između zapadnog i istočnog dela Republike Srpske. U ratu je poginulo 69 boraca, a ranjeno je više od 400.
RATNI PUT
1992.
Tokom maja meseca bataljon je obezbeđivao hidroelektranu Bočac i učestvovao u borbama za grad Ključ i širu okolinu. U junu i julu mesecu bataljon je u operaciji Koridor oslobodio Odžak. Bataljon je prve veće gubitke imao prilikom pokušaja zauzimanja Gornjih Koliba 18. avgusta i u borbama za Brod 25. avgusta. Međutim, bataljon je samo četiri dana potom, zajedno sa drugim jedinicama VRS, zauzeo jako neprijateljsko uporište Kostreš. Posle krađe pauze u garnizonu Banja Luka, bataljon je poslat u okolinu mesta Gradačac, gde je i ostao do kraja 27. oktobra kada je jedan vod bataljona učestvovao u operaciji Vrbas. Bataljon će kraj godine dočekati u okolini grada Brčko.
1993.
Početkom januara bataljon je dopunjen sa više od 200 vojnika. Naime, 1. Krajiški korpus naredio je svim brigadama da pošalju po jedno odeljenje dobrovoljaca u bataljon vojne policije. Ovom naredbom bataljon je promenio formaciju i sada je imao šest četa vojne policije. Do kraja maja veći deo bataljona je angažovan u napadima na Orašje, nakon čega je prebačen na Dobojsko ratište. U julu bataljon je probio neprijateljsku liniju kod mesta Brka, u operaciji Sadejstvo.
1994.
Tokom januara pripadnici bataljona učestvuju u neuspelom napadu na selo Matuziće na dobojskom ratištu. Nepunih mesec dana potom bataljon zauzima Katanovu kosu na istom ratištu. Do jeseni bataljon se borio na ozrenskom ratištu, da bi u septembru učestvovao u operaciji Breza.[4] Napad je počeo 6. septembra, a bataljon je zajedno sa izviđačkom četom 1. Krajiškog korpusa napadao s polaznih položaja Ćorkovača–tt 414–Rada. 12. septembra neprijatelj ubacuje diverzantsku grupu jačine 150-200 vojnika preko položaja Vojske Republike Srpske Krajine, koja napada komandno mesto Glavnog štaba i okružuje deo bataljona vojne policije. U proboju je poginulo 14 pripadnika bataljona dok su tri zarobljena.
1995.
U januaru bataljon dobija novu formaciju: umesto šest četa, osnovane su dve kao i jedna nastavna četa. Tokom poslednje godine rata, bataljon je imao 475 vojnika, od toga 19 oficira i 52 podoficira.[1] Tokom marta i aprila, jedan deo bataljona je učestvovao u borbama na planini Vlašić, gde je stabilizovao liniju odbrane 22. lake pešadijske brigade i zauzeo objekat Markovac.[5] Tokom septembra bataljon je zajedno sa jednom tenkovskom četom iz 1. oklopne brigade i jednim bataljonom 43. motorizovane brigade branio liniju Mlinište–Podrašnica–Baraći. 14. septembra bataljon je raspoređen na prevoju Štrbine gde ostaje do 19. septembra. Bataljon je kraj rata dočekao u sprečavanju neprijateljskih napada na Novi Grad i Banju Luku.