Vesna i Slobodan Milićević iz Medveđe imaju osmoricu sinova, a njihovoj bajci uskoro bi trebalo da se priključi još jedan član – ćerkica. Ova desetočlana porodica, inače, već 20 godina živi u Italiji, a pažnju izazivaju gde god se pojave. U razgovoru za “Blic” Vesna, supermama i superžena otkrila je kako izgleda život sa osmoro dece, kako protiču njihovi dani i kako je izgledalo kada su čuli da će dobiti i princezu.
– Suprug i ja smo poreklom sa juga Srbije, iz Medveđe, ali sva su nam deca rođena ovde, u Italiji. Najstariji sin Luka rođen je 2005. godine, Stefan je rođen 2006, Đorđe 2008, Aleksa 2010, Nikola 2012, Dušan 2016, Petar 2018, Pavle 2020 i u septembru očekujemo devojčicu – počinje priču za “Blic” Vesna.
Iako su deca rođena u Italiji, kako naša sagovornica kaže, dečaci su odgajani i vaspitavani po pravoslavnim običajima i u duhu srpstva.
– Oduvek sam želela veliku porodicu i taj dar od Boga sam i dobila. Inače sam ponosna majka osmorice dečaka i mlađi se uvek ugledaju na stariju braću, a za nekoliko nedelja stiže nam i devojčica kao još jedan božiji blagoslov – dodaje Vesna.
“Mislili smo da je nesporazum”
Želeli smo još jedno dete, ali ne zbog toga što su sva deca dečaci. Kada su nam stigli rezultati prenatalnog testa gde je pisalo da nosim devojčicu, mislili smo da je došlo do nekog nesporazuma. Velika radost i neverica, zaista, posle osam dečaka dolazi nam i princeza. Suprug i dečaci su bili van sebe od sreće. Inače, i suprug je oduvek želeo puno dece, ali je uvek govorio da mu pol nije bitan, samo da su deca živa, zdrava i srećna – navodi za “Blic” majka iz Italije.
Svuda izazivaju pažnju i čuju ista pitanja
Milićevići gde god da se pojave, u centru su pažnje i znatiželjnih pogleda ljudi, ali im to ne smeta.
Prema Vesninim rečima, obavezna su pitanja ‘da li su sva deca njihova’ , ‘da li među decom ima blizanaca ili trojki’, ‘da li im neko pomaže u odgajanju dece’, ‘da li će imati još dece’. Ipak, uglavnom se susreću sa lepim i pozitivnim komentarima.
Kako izgleda radni dan porodice sa osam sinova?
– Kod nas počinje radni dan u šest ujutru, kada se budimo za posao i školu. Spremam doručak za dečake, pošto ovde časovi počinju u osam ujutru svakog dana. Onda ih prevozim do škole, odlazim u dnevnu kupovinu, pa sređivanje kuće, spremanje ručka. Potom deca dolaze iz škole, radimo domaći, učimo zajedno, malo se igramo. Jednostavno rečno, radujemo se životu – objašnjavam nam Vesna.
“Dnevno na hranu trošimo oko 100 evra”
Pripremanje obroka mi predstavlja jedno veliko zadovoljstvo i svi zajedno se pomažemo. Neko postavlja sto, neko rasprema, svako ima svoje zaduženje, jer zajedno smo jači, zar ne? Što se tiče kupovine, u nju idem svakog dana i to je moje zaduženje, jer velika porodica iziskuje i velike kupovine, tako da nama na dnevnom nivou odlazi oko 100 evra za hranu. Posebno ako se uzme u obzir da su to dečaci u razvoju koji iziskuje i jače obroke – objašnjava naša sagovornica.
Kaže i da se njihov dan privodi kraju oko pola šest, popodne, kada suprug Slobodan dođe sa posla. Tada sledi i večera, a za stolom je uvek vesela atmosfera. Prema Vesninim rečima, razgovor je obavezan tokom obroka, kako bi sumirali kako je kome prošao dan.
Kako stanu u auto?
– Imamo dva automobila i podelimo se u dve grupe. Pola dece je kod supruga u kolima, a pola kod mene, ali nam nijedno putovanje ne predstavlja prepreku, jer prosto bez njih mi ne bismo znali da živimo i funkcionišemo. Ništa što je u vezi sa porodicom i decom nam ne predstavlja poteškoću i sve bismo uradili opet isto – kaže Milićević.
Za sam kraj razgovora pitali smo Vesnu da li je svesna da je supermama i superžena, a ona je skromno odgovorila:
– Svesna sam samo da imam jedan veliki blagoslov i dar od Boga, a to su ova divna deca i divna porodica.