Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se širom Poljske u okviru velike nacionalne vežbe kojom vlasti proveravaju koliko brzo država može da upozori stanovništvo i pokrene sistem reagovanja u slučaju napada iz vazduha.
Vežba pod nazivom „Alarm 2026″ održava se 21. jula od sedam do 19 časova na teritoriji čitave zemlje, po naređenju poljskog ministra unutrašnjih poslova i uprave. Sirene mogu biti aktivirane više puta, dok će istovremeno biti proveravani komunikacija između službi, rad kriznih centara i vreme potrebno da upozorenje stigne do stanovništva.
Modulirani zvuk sirene u trajanju od tri minuta označava proglašenje vazdušne opasnosti, dok neprekidni signal iste dužine označava njen prestanak. Predviđena je i mogućnost slanja upozorenja preko poljskog Vladinog centra za bezbednost, poznatog kao RCB.
Poljske vlasti naglasile su da je reč o vežbi i da sirene ne znače da je zemlja trenutno napadnuta. Za razliku od tvrdnji koje su se pojavile na društvenim mrežama, stanovnicima nije naređeno da hitno ulaze u skloništa. Zvanična uputstva glase da građani treba da ostanu mirni i da zbog samih vežbovnih signala ne preduzimaju nikakve posebne mere.
Poljska proverava sistem za slučaj udara iz vazduha
Glavni cilj vežbe jeste provera sistema upozoravanja i uzbunjivanja stanovništva u slučaju vazdušnih udara. Vlasti proveravaju da li sirene funkcionišu, koliko se dobro čuju, da li lokalne i državne službe razmenjuju informacije bez kašnjenja i koliko brzo nadležni organi mogu da pokrenu procedure u kriznoj situaciji.
Povišeni nivoi pripravnosti širom zemlje Na celoj teritoriji Poljske od 1. juna do 31. avgusta na snazi su drugi nivoi upozorenja BRAVO I BRAVO-CRP. Prvi se odnosi na povećanu opasnost od terorističkih i bezbednosnih pretnji, dok je drugi usmeren na zaštitu državnih računarskih sistema i digitalne infrastrukture.
Na određenim železničkim pravcima uveden je viši, treći nivo upozorenja ČARLI, što podrazumeva pojačanu kontrolu pruga, objekata i sistema važnih za saobraćaj i vojnu logistiku.
Poljske vlasti pripremaju državni aparat da u slučaju ozbiljne krize može da nastavi da funkcioniše bez čekanja na formalno proglašenje ratnog stanja. To obuhvata koordinaciju vojske, uprave, saobraćaja, energetike, telekomunikacija i službi civilne zaštite.
:
U slučaju sukoba, upravo bi preko poljskih luka, aerodroma, drumova i železnice prolazilo veliko pojačanje NATO-a namenjeno Poljskoj i baltičkim državama. Zbog toga se vežbe više ne ograničavaju samo na vojsku, već uključuju i civilne institucije, lokalne vlasti, preduzeća i stanovništvo.
Današnje zavijanje sirena nije znak da je rat počeo, ali jeste pokazatelj da Varšava mogućnost sukoba više ne tretira kao apstraktan scenario. Poljska proverava kako bi država reagovala u prvim minutima vazdušnog napada pre nego što bi eventualno bilo proglašeno ratno stanje.
Informer.rs