“ŠTA SE, DOĐAVOLA, DEŠAVA?!” Dok se vojska prerušava u civile u Ukrajini, Moskva PUCA PO ŠAVOVIMA: Rusko društvo sve glasnije izražava nezadovoljstvo
Putine, šta se, do đavola, dešava u našoj Rusiji?” – nedavno je ruski bloger direktno upitao lidera Kremlja. Ovo pitanje sve češće odjekuje iza kulisa ratne mašinerije Moskve. Ruska ekonomija usporava, investicije padaju, a ukrajinski dronovi koji napadaju rafinerije izazvali su talas energetske krize u mnogim regionima zemlje. Ipak, Vladimir Putin ne planira da smanji vojne troškove. Ključno pitanje glasi: koliko dugo Rusija može da finansira rat?
Putin svetu prikazuje sliku snažne Rusije spremne za dugotrajan sukob. Međutim, ekonomisti vide sasvim drugačiju sliku: zemlja sve teže podnosi sankcije, rekordne vojne izdatke i ukrajinske napade na energetsku infrastrukturu. Najnoviji podaci pokazuju da ruska ekonomija počinje da usporava.
Ruska ekonomija usporava, rat sve više opterećuje Putinovu ekonomiju
Ruska ekonomija nalazi se pod sve većim pritiskom. Ekonomisti su snizili godišnje prognoze rasta, ukazujući na posledice visokih kamatnih stopa, pada investicija i problema izazvanih ukrajinskim napadima na energetsku infrastrukturu.
Prema najnovijoj proceni stručnjaka iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW), ruska ekonomija se u prvom kvartalu smanjila za 0,2 odsto. Za celu godinu predviđa se samo minimalan rast od 0,6 odsto, što je za 0,3 procentna poena manje nego što se očekivalo na proleće.
– Uprkos privremenom povećanju prihoda iz energetskog sektora zbog rata sa Iranom, Rusija je u pravoj stagnaciji – ocenjuje WIIW.
Putin povećava vojne izdatke uprkos ekonomskim problemima
Ekonomske teškoće ne sprečavaju Kremlj da jača vojni potencijal. Vladimir Putin započeo je novi talas vojne eskalacije.
U Donbasu, u gradu Kostjantinjivka, ruska vojska primenjuje novu taktiku infiltracije. Male grupe vojnika pokušavaju da probiju ukrajinske linije odbrane, a zatim se prerušavaju u civile kako bi izazvale haos u gradu.
Istovremeno, Rusija jača vojnu infrastrukturu na granici sa NATO-om. U Petrozavodsku, oko 160 kilometara od granice sa Finskom, počela je seča velikog dela šume. Prema finskom vojnom stručnjaku Marku Eklundu, na tom mestu trebalo bi da bude izgrađen garnizon za železničke trupe.
Da li je Putinova vojna ofanziva pokušaj da se prikriju unutrašnji problemi?
Ekonomisti ističu da ruska ekonomija sve više oseća posledice ratne politike Kremlja. Jedan od glavnih problema je politika Centralne banke Rusije. Iako je pod pritiskom Putina sredinom juna došlo do smanjenja kamatnih stopa, osnovna stopa i dalje iznosi 14,25 odsto. Poređenja radi, Švajcarska narodna banka već duže vreme drži kamatne stope na nuli.
– Visoke kamatne stope guše ekonomiju jer čine zaduživanje izuzetno skupim – objašnjava Vasilij Astrov, stručnjak za Rusiju u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (WIIW).