T.R.11.06.2026 08:03
Aleksandra je iz Rusije došla u Srbiju zbog ljubavi prema Miliju Staniću, koga je upoznala kada je imala samo 18 godina.
Upoznali su se tokom ljeta u Moskvi, u jednom balkanskom restoranu, a on ju je potpuno oduševio svojim ponašanjem, romantičnošću i nježnošću.
Danas, ova hrabra Ruskinja živi u selu kod Užica, gdje su od početnih 36 kvadrata stigli do velelepne kuće od 600 kvadratnih metara na tri sprata. I ne samo to – Aleksandra i Milija su ponosni roditelji čak jedanaestoro djece.
Buđenje u 6 ujutru i obaveze na imanju
Aleksandra se nikada nije plašila rada, a njeno vrijeme ispunjeno je obavezama koje zahtijevaju nevjerovatnu energiju i radnu etiku. Njen radni dan na selu počinje u ranim jutarnjim satima, a briga oko ogromnog domaćinstva za nju ne predstavlja teret.
“Ustajem u 6, ispratim decu u školu, vrtić. Onda ako stignem, dok mali spava otrčim u štalu ili ako ustane, nahranim njega i onda krenemo zajedno da namirujemo stoku. On mnogo voli životinje”, objašnjava Aleksandra svoju jutarnju rutinu sa najmlađim sinom.
Brzina i efikasnost su joj prešle u naviku.
“U suštini za sat vremena završavaš ujutro sve kompletno, i krave i svinje, i živine i sve kompletno. I onda se vraćam kući da spremam doručak ovima koji nisu u školi, koji su druga smena”, ističe ona, opisujući svoj nevjerovatan dnevni ritam.
https://www.facebook.com/plugins/video.php?height=476&href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Freel%2F1387489160102140%2F&show_text=false&width=267&t=0
Osim domaćih životinja, Stanići gaje i povrće, pa i voćnjak pun šljiva, jabuka, višanja, aronije i krušaka. Da bi nahranili veliku porodicu, gotovo svu hranu proizvode sami na svom imanju, od paradajza i kupusa do domaćih kobasica.
Filmski porođaj: Iz plastenika na ugaonu garnituru
Najmlađi, jedanaesti sin Aleksandar, donio je posebnu radost, ali i nevjerovatnu priču o porođaju kod kuće, koji se desio nakon cjelodnevnog, iscrpljujućeg rada na imanju. Zbog kišovitog aprila, Aleksandra i Milija su kasnili sa sadnjom, pa su 1. maja odlučili da postave plastenik.
“Završimo zato što je prošle godine april mesec toliko bio loš. Imala sam puno tog rasada i htela sam da probam plastenik. I sve kiša, kiša, kiša i nikako da se sve to postavi. I onda je bio 1. maj. Deca su sva otišla. Sad suprug malo nervozan zbog toga kako ćemo da postavimo, ja kažem “hajde, ja ću, šta, u čemu je problem, sad ćemo mi to sve lagano”, prisjeća se Aleksandra.
Radili su od ranog jutra, zatezali plastenik i kopali rupe za prerasli paradajz, a nisu stajali dok posao nije bio gotov. U plasteniku su bili sve do 6 sati, kada su krenuli ka kući da malo odmore, a porođaj je krenuo iznenada.
“Dok smo mi došli do kuće, u stvari, ja sam imala te neke bolove, ja rekoh hajde da vidim da legnem malo, da vidim da li je to nešto ozbiljno jer znaju da budu i te lažne kontrakcije. Odemo u kuću i ćao. I nema više od rada ništa. Sad idemo dalje. Pukao vodenjak i onda sam se u kući porodila. Na ugaonoj garniture”, prepričava ona dramatične trenutke povratka sa njive u dnevnu sobu.
Brza reakcija supruga
“On je u toj frci trci našao alkohol. On je sve pripremio”, opisuje Aleksandra snalažljivost svog muža tokom ovog neplaniranog, hitnog kućnog porođaja.
Djeca od malih nogu znaju za rad
Iako održavanje kuće od čak 600 kvadrata, koju mora da čisti “u krug”, zahtijeva mnogo truda, ne pada joj teško jer ne želi profesionalnu pomoć, djeca joj pomažu i sama sređuju svoje stvari.
Da bi naučili da cijene novac i trud, njena djeca od malih nogu znaju za rad: ćerka je već sa 13 godina radila u hladnjači, a sin sa 12 na građevini. Danas su dvoje najstarijih odlični studenti ETF-a i turizmologije u Beogradu.
Papirići iz srednje škole sve predvidjeli
Zanimljivo je da je Aleksandra ovakav ispunjen život, pun djece, nesvjesno predvidjela još kao srednjoškolka. Pred maturu, sa drugarima je u flašu ubacila papirić sa svojim željama za narednih deset godina.