Evo kako je izgledalo kada je našu zemlju pogodio najjači zemljotres u modernoj istoriji.
Prethodnih dana, region su uzdrmali jaki zemljotresi, pre svega u Crnoj Gori i BiH. Između ostalog, i jutros je stigla vest da se zatreslo tlo u Bosni i Hercegovini. Podsetimo, zemljotres jačine 2,8 stepeni pogodio je Crnu Goru kod Nikšića juče posle podne, na 28 kilometara od Bileće u BiH. Prekjuče je došlo i do jačeg zemljotresa u Bileći.
To nas je nateralo da se malo vratimo u prošlost i prisetimo se na neke najjače potrese koji su se dogodili na tlu Srbije.
Iako je datum 24. mart ostao u jezivom sećanju većine građana Srbije jer je tada, 1999. godine, započeo napad NATO alijanse na našu zemlju, ovaj datum ranijim generacijama poznat je po jednoj drugoj katastrofi.
Naime, tog datuma, ali sada 1922. godine, Srbiju je pogodio najjači zemljotres u njenoj modernoj istoriji.
Zemljotres je bio toliko jak da su radnici padali sa skela, majke zaboravljale decu kod kuće, a Tašmajdan je, kako su tadašnji mediji izvestili, pukao na pola.
Kako je taj zemljotres izgledao? Da li je bilo štete? A panike? Kako su tadašnji stanovnici Beograda reagovali?
Da krenemo od početka.
Srbija nije toliko trusno područje. Tokom poslednjih stotinu godina imali smo tek deset zemljotresa preko 5 po Rihteru, što nije tako strašno.
Srpska zemlja se tresla najčešće tokom proleća i jeseni, a zanimljivo je da nijedan zemljotres nije bio tokom zimskih meseci. Najčešće su bila pogođena područja oko Kopaonika i u centralnoj Srbiji.
Tako se jedan od jačih zemljotresa dogodio baš u Gornjem Milanovcu kada je život izgubilo sedam osoba, dok je čak osam njih bilo povređeno. Bilo je to 15. maja 1927. godine, a intezitet zemljotresa je bio 5,9 po Rihteru.
Iste jačine bio je i jedan noviji zemljotres koji je 1980. godine pogodio Kopaonik. Iako je, ovaj put, povređeno čak trideset ljudi, niko nije poginuo. Ovaj zemljotres je karakterističan po tome što se posle njega tlo smirivalo narednih pet godina, te je zabeleženo još nekoliko izuzetno snažnih potresa.
Srbiju najčešće pogađaju zemljotresi koji ne prelaze šest stepeni po Rihteru. Imajući u vidu da su tek oni koji imaju 7,5 po Rihteru katastrofalni i tek oni ruše zgrade, možda ne bi trebalo da budemo mnogo zabrinuti.
Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja.
Kako su buka i potresi postajali sve jači ljudi su počeli da paniče “kao da je nastao smak sveta”.
– Sve živo pojurilo je najpolje iz kuće – opisivao je novinar Politike.
– Niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase. Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući, pa bežale na ulicu i tek naknadno videle su šta su učinile i jurile da i decu traže… Sa nekih zgrada koje se zidaju radnici su skakali sa skela i sa najviših spratova, ne pomišljajući da baš time mogu polomiti noge i vratove, a iz sviju kuća čula se piska dece i zapomaganje žena. I prava je sreća, što se potres javio odmah posle ručka, kad su bioskopi i škole bili još prazni, inače bi nesreća od panike bila mnogo veća.
Najveću štetu su, kako su tada izveštavali mediji, pretrpeli kelneri kojima su se mušterije razbežale, a da nisu platili račune koje su napravili.
Naročito je bila velika gužva u Moskvi, tako da kada su svi gosti u stampedu pojurili ka vratima “na svim izlazima nastao je odmah zastoj u kojem je mnogo rebro dobro prignječeno”.
Neki Rus bio je potegao stolicom da razbije veliki kafanski prozor pošto na vrata nije mogao da izađe. A neki oficir Jugosloven držao je sve vreme stolicu nad glavom da bi se sačuvao da ga ruševine ne zatrpaju – pisala je Politika.
Upravo je jedan od kelnera iz Moskve bio jedan od povređenih jer mu se “preturio vreo čaj na ruke i opario ga”. Pored njega povređeni su bili i neki radnik “koji je skočio sa trećeg sprata nove zgrade francuskog društva Nacional koji je pri skoku slomio nogu i ruku i ostao onesvešćen na zemlji”, kao i još dvoje radnika koji su “lako povređeni razbijenim stakletom”.
Ovaj zemljotres, ma koliko panike izazvao, nije odneo nijedan život.
Materijalna šteta takođe nije bila znatna.
Foto: Shutterstock
– Neke su kuće prepukle, neki zidovi popucali, neki odžaci pootpadali, nešto je posuđa porazbijano, ali do pravog rušenja nije nigde došlo – pisala je Politika.