Slobodan Negić, otac djevojčice Sofije Negić koja je ubijena u masakru u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, uputio je sinoć cijeloj Srbiji poruku nade koja je rasplakala ili duboko dirnulo ne samo sve u studiju tokom emitovanja “Utiska nedelje”, već i sve koji su ga gledali na TV ekranima.
Negić se na kraju “Utiska nedelje” nadovezao na riječi jedne majke koja se uključila u program, a koja se požalila da među ljudima “nema empatije”. Negić se nije složio s tim.
– Danas sam u očima ljudi vidio iskren strah za sve nas. Kada sam bio na sahrani svoje kćerke prilazilo mi je puno ljudi, za mnoge od njih uopšte nisam znao ko su. Njima je bilo teško da mi izjave saučešće, a i meni da ga primim sve dok u jednom trenutku nisam počeo da gledam u oči te ljude. Svakog gledajući u oči se zahvalim i blago naklonim. I onda su i ti ljudi počeli da se osjećaju nekako prihvaćenim, kao da se znamo od ranije – rekao je Negić.
Negić je zatim objasnio kako je njegova kćerka dobila ime. Kraj njegovog izlaganja su autorka Olja Bećković i gost Igor Jurić dočekali u suzama.
– Moja Sofija je dobila ime tako što smo Milanka (njena majka) i ja htjeli da se malo našalimo, pošto sam ja magistar filozofije, filo-sofia, a njeno djevojačko prezime je Mudreša, pa smo joj onda dali ime Sofija. I ovo što ću vam sada reći je nešto što je ona mene naučila.
Bilo je situacija u kojima je mama ljuta, što je soba stvarno u haosu.
I ako bih ja pokušao nju da zaštitim tako što ću sa mamom da raspravim stvar, ja bih u stvari samo doveo do još goreg problema i ostavio, okrenuo se i otišao da se bavim nekim mojim stvarima.
Kao što Igor (Jurić) kaže, možemo da zatvorimo prozor ili da nešto udarimo rukom od sto i mislimo da smo riješili.
Sofija je uvek bila jedino zadovoljna kada bih je ja saslušao, gledao u oči kao odraslu osobu i kada bi vidjela da smo njena mama i ja puni ljubavi, da prevaziđemo te razlike i ta neslaganja.