Na današnji dan preminuo je legendarni komandant Vojske Republike Srpske Momir Talić, strateg operacije “Koridor 92” i čovek koji je naredio proboj puta do slobode.
Na današnji dan, pre tačno 23 godine, u večnost je otišao general-pukovnik Momir Talić, čovek čije ime u srpskoj istoriji stoji uz najslavnije vojskovođe. Rođen u Piskavici kod Banje Luke, prešao je put od oficira JNA do komandanta Prvog krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske, ali će zauvek ostati upamćen kao čovek koji je odbio da prihvati smrt svog naroda. U najtežim danima 1992. godine, kada je sudbina Srba zapadno od Drine visila o koncu, Talić je bio glas razuma, hrabrosti i spasa.
Situacija u Posavini tokom aprila i maja te kobne 1992. bila je jeziva. Samo osam kilometara delilo je neprijateljske snage od potpunog spajanja, čime bi preko milion Srba u Krajini i zapadnom delu Srpske ostalo u hermetičkom zatvoru. Bez lekova, hrane i osnovnih sredstava za život, narodu je pretila humanitarna katastrofa nesagledivih razmera. Okidač za vojnu akciju, kakva se retko viđa u istoriji ratovanja, bila je smrt 12 banjalučkih beba usled nedostatka kiseonika. Taj bol postao je pogonsko gorivo za operaciju “Koridor 92”.
Foto: Printscreen Youtube RTRS
U tim trenucima, general Talić nije imao dilemu. Njegove reči, izgovorene pred početak istorijskog proboja, danas zvuče kao zakletva: “Nije bilo puno mogućnosti. Ili se prepustiti na milost i nemilost neprijatelju ili krenuti u borbu za put života. To je bio okidač za početak operacije “Koridor” i pravljenje puta života ili bitke za život”, govorio je svojevremeno general Talić. Bio je to svestan izbor čoveka koji je znao da iza njega ne stoji samo vojska, već opstanak čitavog naroda.
Ono što je usledilo ušlo je u vojne udžbenike i narodna predanja. General Talić je tadašnjem komandantu taktičke grupe jedan, Novici Simiću, izdao sada već čuveno naređenje: “Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza. Neću da deca umiru“. Cilj je bio jasan – probiti put do slobode po svaku cenu.
Dva dana pre roka, srpska vojska je ostvarila nemoguće. Pukovnik Novica Simić je izvršio naređenje svog generala, a put ka matici Srbiji bio je slobodan. Duž puta su postavljani improvizovani putokazi od dasaka na kojima je bojom pisalo “BGD” i “BL”. Simićeve reči: “Put je slobodan, sretno“, označile su pobedu nad smrću. Bila je to jedna od najopravdanijih vojnih akcija, iznuđena zločinima nad civilima i suzama majki umrlih beba, a njen idejni tvorac bio je upravo Momir Talić.
Vidi galeriju
Operacija “Koridor 92” Foto: Printscreen Youtube RTRS
Iako je u Vojsku Republike Srpske ušao sa činom generala bivše JNA, Talić nikada nije bio salonski oficir. Njegova karijera, od komandira tenka do načelnika Generalštaba VRS, bila je obeležena stalnim radom i usavršavanjem. Ipak, velika vojnička karijera završena je nepravdom. Uhapšen je 1999. godine u Bečupo tajnoj optužnici Haškog tribunala. Čak i tada, pred licem nepravde, general je ostao dostojanstven, noseći breme borbe za svoj narod kao najveći orden
Teška bolest ga je izvukla iz haških zidina, ali bitku za život u bolesničkoj postelji nije dobio. Preminuo je na VMA u Beogradu 28. maja 2003. godine. Sahranjen je uz najviše vojne i verske počasti u svojoj rodnoj Piskavici, tamo gde je sve i počelo. Njegov odlazak bio je gubitak za celu naciju, ali legende ne umiru dokle god žive oni kojima su donele slobodu.
Danas, na njegovom nadgrobnom spomeniku stoje reči koje najbolje opisuju životni vek ovog velikana: “Što je bilo do čovjeka učinio si i više od toga. Ostalo je bilo do sudbine“. General Momir Talić učinio je i više nego što je ljudski bilo moguće. Probio je put života, sačuvao narod i ostavio nam u amanet slobodnu Republiku Srpsku. Neka mu je večna slava i hvala!
Kurir.rs