”Slava poginulim borcima Vojske Republike Srpske”
Predsjedništvo SFRJ, 8. maja 1992. godine, donosi odluku sa se preostali delovi JNA povuku sa prostora bivše BiH do 19. maja, iako je ranije dogovoreno da ostanu i narednih pet godina – do 1997. godine i da jednako štite sva tri naroda dok se ne donesu politička rešenja.
Nakon otcepljenja Slovenije, Hrvatske i Makedonije, muslimankso-hrvatsko rukovodstvo u bivšoj BiH je odustalo od traženja mirnog rešenja za život u zajedničkoj državi i odlučilo se, suprotno volji srpskog naroda, za nezavisnost po svaku cenu.
OSNIVANJE I RATNI PUT VRS
Imajući u vidu sva ova zbivanja, a sa ciljem da se zaštiti srpski narod na prostorima biše BiH, Narodna Skupština Srpske Republike BiH, 12. maja 1992. godine donosi istorijsku i jedinu ispravnu odluku, o formiranju Vojske Republike Srpske.
VRS je bila treća po redu formirana vojska na prostoru bivše BiH. Vojska Republike Srpske se morala preko noći formirati. Do kraja avgusta 1992. godine VRS je narasla u respektabilnu vojnu silu, organizovanu u sedam korpusa, 81 jedinicu ranga brigada i 30 jedinica ranga puka.
Ove jedinice su uspešno vodile borbe i operacije u kojima su borci VRS pokazali ogromnu hrabrost i požrtvovanje. Osamnaest brigada je odlikovano najvećim priznanjem koje jedinica može zaslužiti – Ordenom Nemanjića. Osnovni cilj je bio zaštita naroda Republike Srpske i njegove imovine.
Najznačajnije operacije Vojske Republike Srpske su bile: „Koridor 1992“, „Prijedor 1992“, „Podrinje 1993“, „Lukavac 1993“, „Protivudar na Bihać 1994“, „Krivaja 1995“, „Odbrana sarajevsko-romanijske oblasti 1995“, „Odbrana zapadnih granica Republike Srpske 1995“, te „Mitrovdanske ofanzive 1992. i 1994. godine“…
Opremu je VRS nasledila iz bivše JNA. Ukupno je tenkova bilo 1999. godine oko 300, od toga 73 komada M-84, 204 T-55 i manji broj T-34. Što se tiče drugih oklopnih vozila imala je 18 BMP M-80, 84 BTR M-60, 5 PT-76, 19 BTR-50, 23 BOV-VP. Artiljerija se sastojala od 1.522 jedinice, uključujući 95 raketnih bacača, a u vazduhoplovstvu je postojalo 22 aviona i 14 borbenih helikoptera.
Većih nabavki vojne opreme i naoružanja nije bilo, uglavnom je nabavljana municija za lako naoružanje jedinica kopnene vojske.
VRS je zadržala klasičnu profesionalno-regrutnu kombinaciju ljudstva s malim brojem civila, koji su preimenovani u kategoriju „radnici u vojsci“. Služenje vojnog roka je smanjivano s jednogodišnjeg do tromesečnog, a ubrzo potom je i ukinuta obaveza služenja vojnog roka.