SRPSKI general Nebojša Pavković preminuo je u 80. godini u Beogradu.
Podsetimo, on je 28. septembra pušten pre odsluženja zatvorske kazne od 22 godine u Finskoj kako bi se lečio u Srbiji zbog pogoršanog stanja u kojem se nalazio. Lečio se na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu gde su se doktori borili za njegov život. Nažalost, nisu uspeli.
General Pavković će ostati upamćen kao komandant čija su strategija i pristup ratnim operacijama zapanjili čak i NATO avijaciju tokom agresije na Saveznu Republiku Jugoslavinu 1999. godine.
O Pavkoviću su, u jednoj emisiji, govorili Nikola Šainović, bivši premijer Srbije, Vinko Pandurević, general u penziji, Vojislav Šešelj, predsednik SRS i Vladan Dinić, glavni i odgovorni urednik lista “Svedok”.
Šainović se osvrnuo na prve reakcije po saznanju da se general vraća u Srbiju:
– Generala poznajem od proleća 1998. godine i znam ga iz najtežih situacija. Svi komentari na društvenim mrežama u vezi s njegovim dolaskom u Srbiju nisu mi presudni; važno mi je ono što je uradio na terenu – istakao je jedan od njegovih saboraca. Pavković je tada doprineo na dva ključna načina – intelektualno i komandno, kroz efikasnu odbranu i borbu protiv terorizma. NJegov koncept se zasnivao na operacijama tzv. niskog intenziteta, gde su grupe OVK neutralisane na način koji nije predstavljao povod za optužbe, čime je sve ostalo u okviru legalnog delovanja.
Pavković je izneo svoj koncept odbrane u trenutku kada je NATO započeo napad, gde je svaka jedinica imala više rezervnih položaja i stalno se pomerala – ne samo tokom napada, već i u mirnodopskim uslovima.
Šainović je objasnio kako je ova strategija zbunjivala NATO avijaciju:
– Jedinice su snimljene na jednom mestu, a kada bi bombarder stigao, one su se već pomerile, pa NATO gađa u prazno. Takva taktika stvorila je poverenje među vojnicima i policajcima, jer su videli da komanda zna šta radi. U vojsci je to od presudnog značaja – rizikujući živote, vojnici se oslanjaju na jasna i smisleno vođena naređenja. Pavković, Lazarević, komandanti brigada i Stevanović u policiji stvorili su pouzdanu mrežu koja je delovala jedinstveno. Zahvaljujući toj strategiji, tokom NATO napada zabeležene su relativno male žrtve, bez masovnih gubitaka, uprkos snažnom bombardovanju.
Zdravstvena zaštita u Hagu
Vinko Pandurević je komentarisao brigu o srpskim zatvorenicima u Hagu i mogućnost diskriminacije:
– Radujem se njegovom dolasku u Srbiju, kao i povratku naših ljudi koji imaju mogućnost da izdržavaju kaznu ovde. Ipak, zabrinut sam zbog restriktivnih uslova pod kojima je pušten – sa jasnim ograničenjima zbog zdravstvenog stanja. On sme da boravi samo u bolnici ili stanu i ne sme prekršiti te uslove, jer bi u tom slučaju bio vraćen. Prema mom iskustvu, zdravstvena zaštita tamo je bila adekvatna – rekao je Pandurević.
Šešelj se nadovezao i ocenio:
Ne slažem se s kritikama. Nikada nije bilo sukoba po nacionalnoj osnovi. Bilo je manjih nesuglasica vezanih za sport ili igre karata, ali svi smo se našli u istom zatvoru kao da smo u šumskoj poplavi. Uslovi u zatvoru u Srbiji su daleko bolji nego u Hagu. Hrana je prvobitno bila solidna, kasnije su nam dostavljali unapred pripremljenu, što je bilo užasno. Pavković i ja smo često delili obaveze – on je spremao, ja prao – i tako smo funkcionisali. Što se tiče zdravstvene zaštite, bila je katastrofalna – Milošević je umro tamo zbog loše terapije, dok su mu davali antibiotike koji su suzbili dejstvo lekova za srce.
Dinić je istakao kako nedovoljna briga za zdravlje uticala na Pavkovića:
– Razgovarao sam s njim bar dva puta nedeljno. U finskom zatvoru imao je relativno dobre uslove – mini atelje i mogućnost da slika. Igrao je fudbal, a imao je sreću da mu je vojno lice bio upravnik zatvora. Juče je imao temperaturu, danas mu je bolje – rekao je Dinić.
(Kurir)