NA današnji dan, u borbi na Košarama, 14. aprila 1999. godine, herojski je poginuo oficir Vojske Jugoslavije, potporučnik Predrag Peđa Leovac.
Potporučnik Leovac služiće kao primer budućim generacijama kako je jedan mlad i častan oficir za kratko vreme sazreo u veoma teškim borbenim uslovima.
Leovac, jedan od legendarnih srpskih vitezova, rođen je u Pljevljima 1975. godine gde je završio osnovnu škole i gimnaziju. Sa činom potporučnika 1998. izašao je sa Vojne akademije ali i kao nosilac crnog pojasa realnog aikida i učesnik Beogradskog maratona. Prvo zaposlenje dobio u Đakovici, na Kosmetu. Bilo je to vreme pooštrene bezbednosne situacije u južnoj srpskoj pokrajini. NJegovo prvo postavljenje bila je karaula Ćafa Prušit.
Leovac je, kao komandir voda, ranjen u sukobu sa šiptarskim teroristima, na Svetu Petku 1998. godine, kada mu je geler mine prošao kroz donju vilicu i naneo mu teške povrede.
Nakon ranjavanja na papiru je nacrtao raspored ostalih mina, i ostavio poruku komandi da se to razminira da ne bi još ko stradao.
Na mestu ranjavanja ostala je njegova puška, dok je on zajedno sa još nekolicinom pripadnika Vojske Jugoslavije transportovan helikopterom u Beograd na Vojno-medicinski centar gde je operisan ali je posle sedam dana lečenja samoinicijativno izašao iz bolnice.
Ne želim da zauzimam mesto drugima – govorio je potporučnik, koji je u februaru 1999. godine nedovoljno oporavljen, samoinicijativno, uprkos zakazanim dodatnim hiruškim intervencijama, se vartio na karaulu Košare kako bi pomogao saborce u odbraniu odbrani Otadžbine od kopnene agresije na teriroriju SRJ.
Javlja se na dužnost u Đakovicu kod kapetana Duška Šljivančanina. Odmah je otišao u minsko polje gdje je i ranjen da potraži svoju pušku koja je tu ostala celu zimu.
Potporučnik Leovac je raspoređen na dužnost komandira interventnog voda u okviru 53. graničnog bataljona. Reč je o jednom specijalnom vodu koji je delovao u svim pravcima, a sve u zavisnosti od potrebe i stanja na terenu.
U sukobima sa agresorom, u rejonu karaule Košare, pokušavajući da se vrati granični kamen, C-4, sa kojeg je bila potisnuta VJ, 14. aprila, na samo nekoliko koraka kojim bi izvršio postavljeni mu zadatak, Leovac biva smrtno pogođen snajperom. Metak mu je završio u vratu, prekinuvši lančić sa krstom. NJegovi saborci su ga na šatorskom krilu doneli do karaule, a preminuo je na putu prema Đakovici. Tada je imao nepunih 24 godine.
Imenom Predraga Peđe Leovca je nazvana pljevaljska ulica u kojoj je živeo, kao i karaula na granici sa Bosnom i Hercegovinom. Kada je čuvanje granica od vojske preuzela policija u Crnoj Gori, tabla sa Peđinim imenom je skinuta. Pre nekoliko godina osnovan je Kulturni centar „Predrag Peđa Leovac“ u Pljevljima koji baštini sećanje na ovog heroja i bavi se humanitarnim radom.
Komandant 53. Graničnog bataljona, ranije je govorio je o junaštvu i ranjavanju Peđe Leovca:
-Svi zaslužuju da budu spomenuti, a ja bih istakao potporučnika Predraga Peđu Leovca. Negde (oktobra)1998, on je u toku izvršenja zadatka ušao u minsko polje, koje je bilo postavljeno, opet sa teritorije Albanije i bio je teže ranjen. Geler ga je pogodio i skroz mu polomio deo vilice. Kada sam ja došao na lice mesta, našao sam krvavi papir, koji su mi dali vojnici. Na papiru je bio nacrtan raspored ostalih mina, on je meni ostavio poruku, sa rasporedom mina, gde je njegova ostala puška sa porukom, da to razminiramo, da ne bi još neko stradao…Kada se vratio, na Kosovo, posle ranjavanja ušao u to minsko polje i uzeo svoju pušku i odmah tražio da ide na prvu liniju među svoje vojnike – kazao je tada pukovnik Duško Šljivančanin.