Последњих мјесеци свједочимо опасној појави, прича о наводном геноциду у Грапској код Добоја више није ограничена на књиге, трибине и медијске иступе, него се полако уноси у институције Републике Српске.
Када се таква квалификација изговори у званичним тијелима и представничким домовима, а са српске стране не услиједи ниједна реакција то више није случајност, него проблем.
Посебно забрињава што након јавних изјава да је у Грапској почињен геноцид , ниједан српски политички представник не нађе за сходно да бар једном реченицом каже
– то није судски утврђена чињеница,
– то није правна истина,
– и појам геноцида се не може користити произвољно.
Умјесто тога, политичка сцена у Републици Српској данима и седмицама изгледа као чаршијска расправа, ко је коме намјестио тендер, ко је шта украо, ко је кога преварио, ко се с ким посвађао, као да су у питању личне размирице, а не теме од државног и националног значаја. Док се свађају као стрине, озбиљна и опасна квалификација пролази без реакције…
А то је управо начин на који се историјске манипулације нормализују.
Зашто је ово правно и суштински спорно ?
Геноцид није политичка оцјена, нити морална квалификација која се дијели по утиску. Геноцид је строго дефинисан правни појам који захтијева доказану намјеру уништења једне националне, етничке или вјерске групе као такве.
За Грапску:
не постоји пресуда Хашког трибунала која утврђује геноцид,
не постоји одлука Међународног суда правде,
не постоји пресуда судова БиХ која то квалификује као геноцид.
Једини аргумент који се понавља јесте позивање на пресуду једног покрајинског суда у Њемачкој, у предмету против појединца.
Та пресуда ..
односи се на индивидуалну одговорност једног лица,
донесена је по националном праву једне државе,
и, што је кључно, њену квалификацију геноцида нису прихватили Хашки трибунал нити друге мјеродавне међународне институције.
Зато је манипулација када се та пресуда користи да би се рекло у Грапској се десио геноцид .
То је правно нетачно и опасно.
Кад се једном у јавном и институционалном простору устали ријеч геноцид сљедећи корак је стигматизација
– мјеста,
– јединица,
– бораца,
– и на крају читавог народа.
Зато је питање које морамо поставити гласно,
докле сте, као припадници ВРС, као борци, као представници удружења, спремни да ћутите и правите се да се ништа не дешава?
Да ли чекате тренутак када се створи атмосфера у којој ће се свако ко је носио униформу ВРС и прошао поред Грапске моћи легално прогласити дијелом геноцидне приче?
Када дођу по вас, биће касно.
Овим путем јавно позивам Градску борачку организацију, борце и сва удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата..
Имате обавезу да реагујете, да станете у одбрану истине, а не да ћутите ради мира, новца, позиције или привилегије.
Ништа од тога није вриједно ћутања.
Ни новац. Ни функције. Ни договори иза затворених врата.
Размислите добро шта остављате својој дјеци у насљеђе,
истину која је брањена на вријеме или лаж која је прихваћена јер је било лакше ћутати.
Немојте сутра рећи да вам нико није рекао !!!
Autor: Siniša Gavrić