Folker Miloš Bojanić uložio je basnoslovne novce u renoviranje vile u Baošicima, a sada je progovorio o njenoj prodaji.
Domaći mediji su pisali da vilu prodaje za milion i po evra.
– Moleri, keramičari i električari su radili samo, a sve ostalo sam ja sam radio. Ostaće uspomena na moje pjesme i kuće, to su moji spomenici. Ja sam čvrsto odlučio da prodam kuću jer sam shvatio da sam sve što sam radio i sagradio ja sam sebi zadao veliku obavezu. Biti domaćin na svadbi i na slavi i u mojoj kući je mnogo teška obaveza. Iz tog razloga ću je prodati. Razmišljao sam da kupim jednu jahticu da ima sobu, kupatilo, kuhinju, da ima frižider. Imaću tu neku garsonjericu za suprugu i mene. Hoću da budemo na vodi, da ribarimo, da spavamo na moru. Kuća je prevelika obaveza. Za 12 porodica ja imam obavezu da posvetim makar po 10 minuta za tri mjeseca ja sam gotov.
Žena izdaje u Novom Sadu kuću, ja ovdje… Malo putujemo, malo uživamo… Mikica i Bojana su bili, a Banetove kćerke su velike, punoljetne, imaju momke, završavaju fakultete i tu su sad drugi planovi… Bane je društven, uklapa se sa svojim obavezama… – otkriva Miloš i prisjeća se svog djetinjstva i početaka:
Nije bilo lako kad sam se doselio. Radio sam u građevinskom preduzeću kao fizički radnik i vanredno završio srednju školu. Bio sam prvo inspektor za saobraćaj, pa direktor firme. Taj sam početak bio je izuzetno težak, na početku sam radio jako teške poslove. Poslije sam se prebacio na lakše poslove. Snalazio sam se na razne načine. Sve što sam ja preživio normalnom čovjeku bi bilo jako teško. Kad bih se ponovo rodio, tako bih sve isto – otkriva pjevač, a onda se u jednom momentu dok je pričao kako je sebi uvijek bio na posljednjem mjestu i rasplakao pred kamerama, piše Blic.
– Moje djetinjstvo je bilo normalno. Ja sam seljačko dijete koje je od 14 godine počelo da radi kućne poslove. Za 18. rođendan sam dobio od oca povjerenje da mogu da čuvam konje. Moji sinovi su dobili za 18. po auto da ga voze. Počeo sam da zarađujem s ocem zanatlijom. Ja sam od 15. godine počeo da zarađujem, onda sam sebi kupio sat neki ruski, to je tada bilo čudo… Kad sam kupio ”seiko” ja sam ugravirao ”Svom Milošu od svog Miloša”. Mnogi koji me dobro znaju su shvatili dobro to. Ja sam roditeljima napravio kuću, djeci sam napravio. Nekad se zapitam: ”Čiji sam ja?”. Često zaplačem kad pjevam svoju pjesmu ”Sve sam kule sagradio”. To je istina, sebi sam uvijek na posljednjem mjestu… Takav sam ja. I danas za mene nije važno… To je možda greška, a možda i vrlina. Ja volim oldtajmere. Mene zafrkavaju da volim stare automobile i mlade žene. Najviše uspjeha mi je donela pijesma ”Oči zelene” – otkrio je kroz suze Bojanić.
Srpska info