Već četvrti put u Briselu, “sajam” dece za homoseksualce. Trgovina donosi prihode, najniža cena novorođenčeta je brzo porasla. Sa kojim pravom Evropa još uvek govori o pravima?
Već po četvrti put, američka organizacija Men having babies (Muškaraci koji imaju bebe), otvorila je danas i juče (22. do 23. septembra 2018) vrata “sajma dece” u Briselu dodatnim homoseksualcima koji traže tzv. “Roditeljske mogućnosti za evropske homoseksualace”, potpuno ignorišući evropsko pravo i pravo pojedinačnih zemalja Evrope . Da li uopšte možemo da govorimo o nekim pravima u Evropi?
Sa kojim pravom Evropa govori o pravima? Sa kojim pravom govori o prijemu migranata, o transparentnosti, integritetu, jednakosti, kada 22. i 23.septembra Brisel, srce Evropske unije, ugošćava već po četvrti put doslovno sajam organizacije Men having babies, koja posreduje prodaju i kupovinu homoseksualcima, kojom stiču ljudsko odojče?
Katalozi dece
U salama luksuznog hotela Hilton je vrvelo od istaknutih i bogatih muškaraca, koji su pregledali kataloge štampane na sjajnom papiru. Prelazili su fotografije dece, koja su na ovaj način prodata i žena, koje će im nositi tu “njihovu” decu (tzv. surogat majke) i koje će biti spremne da im potpišu ugovor, kojim će se obavezati, da će se posle devet meseci nošenja u utrobi odreći deteta.
Homoseksualni parovi na ovom sajmu prolaze kroz ponude, cene za sticanje novorođenčeta su različite – prema “kvalitetu”. Najniža cena je 95.000 dolara (pre četiri godine bila je 60.000), maksimalna suma je 160.000 dolara. Tu mogu da konsultuju “all inclusive pakete” koji uključuju sve usluge: psihološku podršku, pravnu pomoć, obezbeđivanje polnih ćelija – jajne ćelije i spermu (ako je potrebno), obezbeđivanje surogat majki, letova i hotela u zemljama u kojima će se pojedine majke porađati , itd.
Deca na prodaju. Deca bez majki…
Ova trgovina sa decom se više i ne obavlja skriveno, obavljaju je ljudi u odelima i sa kravatama, sa novčanikom u ruci, i otvoreno obilazeći evropske zakone. Evropski parlament je 2015. godine čak osudio izdavanje materica kao vid zloupotrebe žena. Zbog čega onda nijedan evroposlanik ne izađe iz svoje kancelarije i ne vidi šta se dešava samo nekoliko kilometara dalje?
Komisija za međunarodne poslove belgijskog senata se 2015 godine jednoglasno izjasnila protiv surogatnog majčinstva. Zašto onda ni jedan senator, ili na kraju krajeva ni jedna od žena-senatorki ne protestuje protiv ovog sajma koji se održava u njihovoj zemlji po četvrti put? Godine 1989 je čak i Belgija potpisala Međunarodnu konvenciju o pravima deteta, koji kaže da “svako dete ima pravo da zna svoje roditelje i da ga oni vaspitavaju.” Zašto se onda vlada ne postavi protiv javnog događaja, koji prodaje decu homoseksualcima i koja nikada neće upoznati svoju majku?
Šta kažu zakoni na to?
Ne navodi slučajno taj isti Sporazum, da će države koje su ga potpisale “preduzeti sve odgovarajuće mere na nacionalnom, bilateralnom i multilateralnom nivou kako bi sprečili otmice, trgovinu i zloupotrebu dece sa bilo kojim ciljem ili u bilo kom obliku”? A šta se danas dešava u briselskom Hiltonu ako ne prodaja dece ljudima koji daju najbolju ponudu?
Kada je već po četvrti put organizacija “Men having babies” u stanju da okupi najbolje stručnjake iz svih mogućih oblasti i iz celog sveta u Belgiji, to znači da trgovina ide dobro. To znači da ljudi kupuju. I ove godine, uprkos hrabrom protestu (socijalističkog!), evroposlanika Philippa Closea, su se vrata sajma ponovo otvorila homoseksualcima. Bolje je da Evropska unija više ništa ne govori o pravima. Izgubila je svoj obraz.
Izvor: V Bruseli už po štvrtýkrát “veľtrh” detí pre gejov. Obchod vynáša, minimálna cena za novorodenca rapídne porástla. Akým právom ešte Európa hovorí o právach? -hlavnespravy.sk
Prevod sa slovačkog: Dimitrije Marković
Napomena prevodioca
U tekstu, nažalost, nisu navedeni detalji programa (ovde) ovog “sajma” i propratna analiza, koji bi nam pomogli da bolju uvid u obim i dubinu ovog zla. Npr. za subotu, 22. septembra, vreme od 19.15 do 20.30 sati je posvećeno “Izboru pružaoca usluga, računovodstvenom planiranju i finansijskoj pomoći”. Dakle, izboru pružaoca usluga pri kupovini deteta i računovodstvenom planiranju kupovine deteta. Sve ovo, između ostalog, podrazumeva i procenu troškova (kupovine deteta) kao i savete za uštedu prilikom kupovine (deteta), itd.
Ni ja se neću, ovom prilikom, upuštati u podrobniju analizu, jer se ne možemo baviti pitanjem kupovine dece od strane sodomita a da se ne bavimo i ostalim pitanjima koja se njih tiču, a hronološki prethode trgovini decom. Kupovina dece je samo deo procesa koji je počeo dosta ranije. Podrobnije ću se time baviti u knjizi “Nasilje nad pravoslavnom porodicom” koja je u pripremi. Biće navedeni i brojni primeri (ne izolovani slučajevi!) mučenja dece u sodomitskim porodicama ali i detaljno opisan proces brisanja homoseksualizma sa spiska mentalnih poremećaja, koji potpuno jasno (bez ostatka, da se poslužimo jezikom matematike) pokazuje da je u pitanju politički čin a ne rezultat naučnog rada.