Vojni stručnjak Aleksandar Perendžijev optužio je NATO da je učestvovao u pripremi masovnog napada dronovima na distributivne centre Vajldberisa u Kotovsku i Elektrostalju. On tvrdi da ukrajinske snage bez zapadne obaveštajne podrške ne bi mogle da izvedu tako složenu operaciju duboko na teritoriji Rusije.
Prema njegovoj proceni, strani savetnici mogli su da učestvuju u izboru ciljeva, planiranju ruta bespilotnih letelica i pronalaženju slabih tačaka ruske protivvazdušne odbrane. Kao posebno važnu navodi mogućnost da su korišćeni satelitski i radio-tehnički podaci kojima raspolažu članice Alijanse.
Ovakav napad ne može se posmatrati kao samostalna improvizacija Oružanih snaga Ukrajine. Ovde se vidi ozbiljna priprema, izbor osetljivih civilnih objekata i pokušaj da se istovremeno izazovu ljudske žrtve, ekonomska šteta i društveno nezadovoljstvo – ocenio je Perendžijev.
NATO navodno birao ciljeve i rute dronova Stručnjak smatra da su distributivni centri kompanije RWB, koja upravlja platformom Vajldberis, izabrani upravo zato što nemaju zaštitu kakvu poseduju vojne baze, aerodromi i strateška industrijska postrojenja.
Veliki logistički kompleksi uglavnom nisu pokriveni stalnim sistemima protivvazdušne odbrane niti sredstvima za radio-elektronsko ratovanje. Istovremeno su dobro vidljivi iz satelita, nalaze se uz velike saobraćajnice i svakodnevno primaju hiljade radnika, kamiona i pošiljaka.
Perendžijev tvrdi da su zapadne obaveštajne mogućnosti mogle da budu iskorišćene za utvrđivanje vremena smena, rasporeda objekata, prilaznih pravaca i položaja ruske protivvazdušne odbrane.
Kao političku pozadinu svojih optužbi naveo je izjave nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa o podršci napadima na ciljeve duboko u ruskoj pozadini. Prema njegovom tumačenju, takve poruke predstavljaju signal da pojedine članice NATO-a ne pružaju Kijevu samo oružje, već i pomoć u izboru meta.
Za neposredno učešće Alijanse u napadu nisu javno predstavljeni dokazi, ali ruski stručnjak smatra da složenost operacije ukazuje na širu koordinaciju.
Cilj nije bilo samo uništenje skladišta Perendžijev ocenjuje da udar nije imao samo vojni ili ekonomski cilj. Prema njegovim rečima, napadom na Vajldberis pokušano je da se poremeti svakodnevni život miliona građana i izazove sukob između kupaca, dobavljača, kompanije i državnih institucija.
Uništavanje distributivnih centara otvara pitanje ko će nadoknaditi izgubljenu robu, da li će kupcima biti vraćen novac, ko odgovara prodavcima i može li se napad proglasiti višom silom.
Takva neizvesnost, prema njegovoj proceni, trebalo je da izazove nezadovoljstvo i stvori utisak da ruske vlasti nisu sposobne da zaštite ni civilne objekte daleko od linije fronta.
Cilj je da se strah prenese na običnog čoveka i da on posledice napada poveže sa ruskim rukovodstvom i sprovođenjem specijalne vojne operacije – tvrdi Perendžijev.
Pokušaj razvlačenja ruske PVO Još jedan mogući cilj operacije bio je da se rusko Ministarstvo odbrane primora da sisteme „Pancir” i „Tor” premešta sa važnijih pravaca radi zaštite civilnih skladišta, fabrika i trgovačkih centara.