Rusija udarima raketom „Orešnik” ne šalje poruku samo Kijevu, već i Evropi i Vašingtonu, piše hrvatski portal Advans, ocenjujući da je reč o oružju čiji politički efekat može biti važan koliko i vojni.
Prema analizi portala Advans, „Orešnik” je balistička raketa srednjeg dometa koja može da nosi konvencionalnu, ali i nuklearnu bojevu glavu. Upravo ta dvojna mogućnost, navodi se u tekstu, čini svaki njen izlazak iz arsenala mnogo ozbiljnijim od običnog udara po vojnom cilju.
Rusija je, prema tvrdnjama Moskve, rakete „Orešnik”, „Kinžal”, „Iskander” i „Cirkon” koristila u udaru odmazde na ciljeve povezane sa ukrajinskim vojnim rukovodstvom. U ruskim saopštenjima taj napad se povezuje sa prethodnim ukrajinskim udarom na dom učenika u Starobeljsku, u LNR, gde je, prema navodima Moskve, poginuo 21 student, a 44 osobe su ranjene.
„Orešnik” se tako našao u centru nove faze rata: faze u kojoj se svako lansiranje više ne čita samo kao vojna operacija, već kao upozorenje da se sukob približava najopasnijoj granici.
Skupo oružje za skupe poruke
Advans piše da „Orešnik” pripada kategoriji oružja razvijenog za strateško odvraćanje. To znači da njegova svrha nije samo uništavanje mete, već i pritisak na protivnika da razmišlja o posledicama sledećeg koraka.
„Orešnik je balistička raketa srednjeg dometa, sposobna da nosi konvencionalnu ili nuklearnu bojevu glavu. I upravo je u tome glavna razlika”, navodi se u analizi.
U tekstu se dodaje da svaki takav napad postavlja pitanje koliko se konvencionalni rat približio nuklearnoj granici.
„Svako lansiranje je poruka Kijevu, evropskim državama i Vašingtonu, jer postavlja pitanje koliko se konvencionalni rat približio nuklearnoj crti”, piše Advans.
Prema toj oceni, „Orešnik” je sada vrh ruske vatrene piramide. Ispod njega su dronovi, krstareće rakete, balističke rakete kraćeg dometa i druga sredstva koja se svakodnevno koriste u ratu protiv Ukrajine. Ali „Orešnik” ima posebnu težinu jer nosi dodatni strateški signal.
Foto: Reuters
Drugim rečima, kada Rusija koristi dronove, to je deo svakodnevnog rata. Kada koristi „Iskander”, to je udar po važnom cilju. Kada u igru uvede „Orešnik”, poruka je šira: Moskva želi da Kijev, Brisel i Vašington shvate da se igra ne vodi samo oko jednog fronta, već oko granica direktnog sukoba sa Rusijom.
Zato Advans zaključuje da je reč o skupom oružju za skupe poruke.
„To je skupo oružje za skupe poruke, povremene udare po vrednim ciljevima i stalno podsećanje Evropi da su, posle napuštanja starih raketnih sporazuma, nastali uslovi koji sve više liče na najopasniji period Hladnog rata”, navodi se u tekstu.
Moskva najavljuje udare po centrima odlučivanja
Upotreba „Orešnika” uklapa se u širu poruku koju Moskva poslednjih dana šalje Kijevu i zapadnim državama. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će ruska vojska, kao odgovor na napade Oružanih snaga Ukrajine (OSU) na civilno stanovništvo, sistematski gađati centre odlučivanja i objekte vojne industrije u Ukrajini.
Foto: Reuters
U saopštenjima Moskve posebno se pominje Kijev, gde se, prema ruskoj strani, nalaze komandni punktovi, objekti povezani sa proizvodnjom i pripremom dronova, kao i infrastruktura koja se koristi za potrebe ukrajinske vojske.
Zbog toga je rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo strane diplomate, predstavnike međunarodnih organizacija i strane državljane da napuste Kijev ili da se ne približavaju vojnoj i administrativnoj infrastrukturi.
Takva poruka ima dve namene. Prva je vojna: Moskva najavljuje širenje udara na objekte koje smatra ključnim za funkcionisanje ukrajinskog ratnog aparata. Druga je politička: Rusija želi da zapadne prestonice shvate da prisustvo stranih predstavnika u Kijevu više ne predstavlja automatsku zaštitu za objekte u njihovoj blizini.
Kijev i njegovi zapadni partneri takve najave vide kao pritisak i zastrašivanje. Ukrajinska strana odbacuje ruske optužbe i tvrdi da Moskva koristi priču o odmazdi kako bi opravdala nove masovne napade.
Ipak, u vojno-političkom smislu, „Orešnik” menja ton rasprave. Njegovo pominjanje odmah uvodi pitanje strateškog odvraćanja, raketnih sporazuma, nuklearne granice i evropske bezbednosti. To više nije samo vest o još jednom ruskom projektilu, već deo mnogo šireg upozorenja.
Informer.rs