Izvor: Nportal
“NISU ni oni na Kosovu zadovoljni sad. Zadovoljni su oni koji su krali, pljačkali, prodali našu decu… bogati su, a narod – većina su siromašni”, priča Muharem Ibraj.
Albanac Muharem Ibraj tokom 1998. godine odbio je da se priključi takozvanoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova i nastavio je da radi kao policajac u Đakovici. Zbog toga su mu pripadnici terorističke OVK ubili šest članova najuže porodice. Ibraj od tada živi u Nišu.
Posle Kumanovskog sporazuma, za porodicu Ibraj nije bilo opstanka na Kosovu i Metohiji. Svi su bili na spisku za likvidaciju. Zato su izbegli. Ima ih svuda, od Niša do Australije, ali više nikog u Đakovici.
Muharemu su pripadnici OVK ubili šest članova porodice. Stradala su mu, kaže, tri brata, sin i dva bratanca. Razlog je, dodaje, to što je on radio u policiji.
“Nisam mogao protiv države”
– Ko je bio protiv OVK, on je nastradao na neki način – ili je ubijen ili kidnapovan. Ja sam rođen u ovoj državi, otac mi je rođen tu, ja nisam mogao protiv države – rekao je svojevremeno Muharem Ibraj.
Saznanje da je postupio ispravno jače je, kaže, od svih kleveta koje ga prate u kosovskoj javnosti.
– Nisu ni oni na Kosovu zadovoljni sad. Zadovoljni su oni koji su krali, pljačkali, prodali našu decu… bogati su, a narod – većina su siromašni – rekao je Ibraj.
Prošao je pravu golgotu
Zbog svog poštenog rada ali i lojalnosti i odanosti komšijama Srbima i državi Srbiji sa kojima je živeo decenijama na Kosmetu, prošao je pravu golgotu.
OVK mu je, kako se navodi na Fejsbuk stranici “Bombardovanje Srbije 1999. – Da se nikad ne zaboravi”, u leto 1998. poslala pismo u kojem su mu zapretili da mora da napusti policiju i pridruži se njima.
Odlučno je to odbio. Teroristi su mu zbog toga u znak osvete istog leta oteli sina Kujtima i čak petoricu rođene braće, Ibera, Isufa, Isu, Muhameda i Jakupa.
Spisak za likvidaciju
– Da je i on lično na spisku za likvidaciju saznao je još pre NATO agresije, ali je uspeo da se sačuva. Posle povlačenja srpskih snaga iz pokrajine, Muharem se doselio u Niš gde je i danas. Jednom prilikom je rekao: “Ja sam rođen u Srbiji i nisam hteo da izdam ni Srbiju, ni Jugoslaviju“. Pojavio se i u Hagu, gde je svedočio o šiptarskim zločinima na Kosmetu tokom 1998. i 1999. godine – navodi ova stranica i dodaje:
– Zbog svega navedenog, godinama je potpuno razdvojen od ostatka porodice. NJegova supruga i još četvoro dece žive u jednoj evropskoj zemlji sa statusom izbeglica i on uopšte ne može da ih viđa. Jedna njegova ćerka je ostala da živi na Kosmetu i posle rata, ali su joj zapretili da će prvom prilikom kada bude otišla da poseti oca u Niš biti ubijena po povratku zajedno sa svojim detetom kao i da će je pronaći u bilo kojoj zemlji ako zato pobegne. Muharem je svog unuka, od te ćerke, video jedan jedini put u životu i to 1998. kada se rodio.
Iako je 22 godine radio u policiji, nije stekao pravo na penziju.
(Kurir/RTS/FB Bombardovanje Srbije 1999. – Da se nikad ne zaboravi)