Moskva se sve češće pominje kao ključna adresa za smirivanje rastuće krize između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana, dok Vašington sve otvorenije pokušava da uključi Kremlj u rešavanje sukoba. Međutim, ruska strana jasno pokazuje da takva pomoć neće doći bez političke cene.
:
U diplomatskim krugovima poslednjih nedelja sve češće se govori o Rusiji kao potencijalnom posredniku u sve napetijoj situaciji na Bliskom istoku. Izraelski ambasador u Moskvi otvoreno ističe značaj Kremlja u regionalnoj ravnoteži, dok je američki predsednik Donald Tramp lično zatražio razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o mogućim načinima smirivanja krize.
Na prvi pogled, čini se da Rusija dobija ulogu mirovnog posrednika. Ipak, analitičari upozoravaju da iza te slike stoji mnogo složenija geopolitička računica.
Na prvi pogled, čini se da Rusija dobija ulogu mirovnog posrednika. Ipak, analitičari upozoravaju da iza te slike stoji mnogo složenija geopolitička računica.
Zašto bi Moskva pomagala Zapadu Prema informacijama iz diplomatskih izvora, u Vašingtonu se sve glasnije očekuje da Moskva pomogne u sprečavanju širenja sukoba na Bliskom istoku. Međutim, u ruskim analitičkim krugovima postavlja se jednostavno pitanje: zašto bi Rusija pomagala državama koje je Zapad godinama označavao kao protivnike.
Poslednjih godinu dana obeležili su pokušaji delimičnog popravljanja odnosa između Moskve i Vašingtona, ali su konkretni rezultati ostali veoma skromni. Nekoliko diplomatskih susreta i blaža retorika nisu doveli do suštinskih promena.
Kijev nije gurnut ka mirovnim pregovorima, ruski bezbednosni zahtevi nisu uzeti u obzir, a zapadne sankcije protiv Rusije ostale su potpuno na snazi.
Zbog toga se u Moskvi sve češće čuje stav da bi svaka pomoć Zapadu morala da bude deo šire političke trgovine.