Junak novog doba, Boško Perić – Peša, rođen je na današnji dan, 1971. u Ražljevu, na obroncima Majevice, između Brčkog i Bijeljine.
Bio je legendarni komadant specijalne diverzantske jedinice VRS “Peša”.
- novembra 1994. godine Boško Perić Peša, šest puta ranjavan, kreće u svoju poslednju akciju na sopstveni zahtev, u pokušaju da spase oko 70 opkoljenih srpskih vojnika, na brdu Lisača na Majevici.
Nadimak Peša je dobio po stricu koji je bio četnik u Drugom svetskom ratu. Pod komandom Boška Perića Peše, specijalna jedinica je bila hrabra i disciplinovana, i kao takva je bila uzor ostalim srpskim jedinicama. Specijalna jedinica Peša uspešno je branila svetu srpsku zemlju na svim frontovima širom Republike Srpske.
U neposrednoj Pešinoj blizini pada presudna bomba, čiji geleri pogađaju junaka po celom telu.
Još pri svesnom stanju, ležeći na zemlji, pitao je dvojicu svojih vojnika: “Jel mi lice puno oštećeno?”
Boško Perić Peša bio je mrtav nepun minut od ranjavanja. Geler je kroz vrat direktno otišao u mozak. Telo mu se, snagom zdravlja i mladosti, još borilo sa smrću dok na kraju i srce nije pokleknulo.
Ostaće dilema o tome da li su bombu bacili neprijateljski vojnici ili neko od “naših“ vojnika.
Poznato je da je Peša, pre svega u lopovima i domaćim ratnim profiterima kao pošten momak predstavljao trn u oku, video u njima najveće neprijatelje srpskog naroda, i obećavao obračun sa svima njima, ako preživi rat.
Među Pešinim vojnicima, i narodu preovladava ovo drugo mišljenje.
Poginuo je sa 23 godine.